Deadpool [2016]
Nikad pre ovog filma nisam čitao nijedan strip o Deadpoolu. Znao sam samo da je jedan od mnogobrojnih Marvelovih karaktera. Kada su u pitanju Superman, Batman ili neki od poznatijih karaktera, uvek postoji neka slika u glavi, nešto što očekujete od filma, bazirano na vašem doživljavanju tog karaktera tokom godina odrastanja sa njim. Recimo, kao zgražavanje vojske Batman fanova nad Ben Affleckom kao istim, doduše meni lično to ne smeta. Samim tim na projekciju Deadpoola otišao sam kao tabula rasa po pitanju ovog lika.
Od samog početka primetićete da je ovo potpuno atipičan film o superherojima. Ceo film nekako odiše Ferris Buellerskom atmosferom, verovatno zbog načina na koji se glavni lik obraća publici, a tome još i doprinosi deo na samom kraju posle odjavne špice, koji je karakterističan za sve Marvelove filmove.
Za razliku od drugih sličnih filmova, ovaj ima zanimljiv pristup korišćenja već dobro poznate formule i klišea vezanih za superhero filmove, direktno ukazujući na njih. Sa time se kreće od najave uloga, samo što umesto imena glumaca, scenarista i režisera imamo najavu stereotipa. “A British villain”, “A Moody teen”, “A CGI character”, a za reditelja “A overpaid tool” koji je u ovom slučaju Tim Miller.
Ryan Reynolds se već jednom ranije oprobao kao Wade Wilson/Deadpool, u prilično loše ocenjenom “X-Men Wolverine”. Nije bolje prošao ni njegov drugi pokušaj superherojstva, kao “Green Lantern”. Kako Reynoldsov karakter Deadpool, “melje” od početka do kraja filma gotovo bez prestanka, njegove opaske su veoma duhovite, ali i oštre i vulgarne. Veoma često tema su i njegove uloge, “Please, don’t make my super suit green“, očigledno aludirajući na film „Green Lantern“, kao i X-Men serijal i glumci koji su glumili u tim filmovima, i razne pojave iz moderne pop kulture. Gledajući film, stičete utisak da se Reynolds mnogo zabavljao u ovoj ulozi, gotovo da se postavlja pitanje da li je Ryan Reynolds idealan za ovu ulogu ili je uloga kao stvorena za njega.
Druga atipična stvar za ovaj tip filmova je nivo nasilja. Doduše, nasilja je uvek bilo u superhero filmovima, ali ne ovako eksplicitnog i ne sa ovoliko krvavih scena.
Kao i sam glavni karakter ni drugi likovi ne prate u potpunosti šablone i svaki od njih je mnogo više nego čisto popunjavanje scenografije, deluje da su odraz jednog dela Deadpoolove kompleksne ličnosti. „British villain“ ili Ajax je Ed Skrein i Angel Dust koju igra Gina Carano su ovde predstavnici zla. Predstavnici dobra, X-Men karakteri Collosus (Stefan Kapičić) i Negasonic Teenage Warhead Men (Brianna Hildebrand) su mete za Deadpoolove sarkastične i duhovite opaske tokom čitavog filma. Weasel (T.J. Miller) i slepa starica Blind Al (Leslie Uggams) su Deadpoolovi sidekickovi, koji uglavnom nemaju previše prostora u filmu, ali njihovo mesto popunjava ljubav superheroja Vannesa Carlysle (Morena Baccarin). Lik Vannese Carlysle je gotovo opak i sarkstičan kao i Deadpool, a njihova veza je tu da približi publici emotivan deo Deadpoolovog karaktera i da pokaže da je on više od jednostavnog maskiranog tamanitelja loših momaka.
Deadpool je, svakako, interesantan pomak u razvoju ovog žanra. Najveću zaslugu za to imaju scenaristi Rhett Reese i Pail Wernick, ali i gore pomenuti „preplaćeni mamlaz“ reditelj Tim Miller. Veliki broj referenci na pop kulturu, podsmevanje stereotipima, predstavljaju osveženje i drugačiji doživljaj superheroja. Ako su vam pomalo dosadili superheroji „po ps-u“, koji su fini i dobri i stalno nešto morališu, onda je jedan „pogani“ i „zajebani“ anti-heroj kao Deadpool taman ono što vam treba.
