Blockers [2018]
Iako naizgled generički narativno koncipirana, priča u režiji Keja Kenona (Kay Cannon) prilično je svež i zabavan prikaz moderne tinejdžerske komedije.
Blockers u prvim minutima racionalno i pragmatično opisuje savremeno američko predgrađe, koje se u svojoj suštini nije previše promenilo od turbulentnih sedamdesetih: samohrane majke, koje su opsesivno vezane za svoje kćeri, priglupi i dobroćudni sportisti, zaglavljeni u brakovima sa inteligentnim i emancipranim azijatkinjama, i rasturene porodice sa gej orijentisanom decom.
Ovako gledano Blockers prilično generički prezentuje popularan američki žanr iz kojeg je vrlo teško izvući kvalitet u poslednjih 30 godina, međutim, uprkos svojoj tupavosti, tinejdž komedija ima svoje poklonike zahvaljujući neobaveznoj zabavnosti.
Ipak, Kenonovo ostvarenje uspeva tamo gde većina omašuje. Naime, za razliku od narativnih klišea od kojih boluje ovaj podžanr, a koji baštine najniže ljudske hedonistčke porive i gadosti, Blockers zahvaljujući zdravoj dozi emotivno-realističkog impakta, upravo na klišeima poentira.
Kenon nam prezentuje sve izlizane klišee i prežvakane fore sa nešto malo više duše i stila, ne žureći sa gegovima, i gradeći atmosferu na kvalitetnim performansima roditeljskog trija, uspeva da izgradi jednu potentnu i čvrstu komediju.
Ono što fali, a da bi film bio još bolji, jeste malo više strpljenja u dijaloškom aspektu izgrađivanje kvalitetne dramatizacija, međutim, onda bi se izgubilo na komičnosti, tako da je ovo i više nego zadovoljavajući žanrovski uradak.
