Clouds of Sils Maria [2014]
Olivije Asajas nas vodi u magične krajolike švajcarskih Alpa ne bi li nam dočarao začarani svet filmske industrije, kroz međuljudske odnose bivših i nekadašnjih zvezda, njihovih asistenata, i ljudi koji ih okružuju.
Oblaci Sils Marije nam donose Žulijet Binoš u svom najjačem izdanju – ona portretiše sredovečnu glumicu na putu evociranja uspomena iz prošlosti, koje će joj u biti doneti katarzično iskustvo. Binoš je u pratnji svoje asistentkinje (Kristin Stuart), koja je u stopu prati, ne samo kao obični statističar i zapisničar, već i kao neka vrsta njenog duhovnog i moralnog kompasa i alter-ega. Valja odmah istaći da Stuart nimalo ne zaostaje za starijom kolegincom, i njih dve ostvaruju izuzetne dramske kreacije.
Film se nekako može podeliti u tri dela. U prvom Binoš i Stuart dolaze u Sils Mariju, samo da bi prisustvovale sahrani čuvenog režisera. Na taj način Binoš propušta priliku da se oprosti od svog duhovog gurua i mentora. Ali zato dobija 'nepristojnu' ponudu da glumi u rimejku filma koji ju je odbacio u orbitu, s tom razlikom što bi ona ovog puta glumila žrtvu, umestu fatalnu ženu.
Premotavanje nas vodi u razvojni deo gde Binoš vidimo u drugom svetlu: prilično istrošenu i sa znatno kraćom frizurom, ali jednako uverljivog karaktera i stila. Uz pomoć Stuartove ona prelazi ključne dijaloge i ima dileme u pogledu svoje participacije u filmu. Ovde se nalaze i najznačajnije reference i najjači dramski trenuci. Asajas nam u punom svetlu pokazuje svoj talenat i iskustvo za kreiranje napetih dijaloga, koji orbitiraju na nivou najsvetlijih pozorišnih mizanscena, iako pojedine scene ostaju nezaokružene. Ostavljanje mini-klifhengera itekako doprinosi kvalitetu priče.
Epilog nam donosi na trenutke čak i dozu mistike u pogledu nedokučivosti ljudskih emocija i njihovih unutrašnjih lomova, jer Asajas ne zaokružuje priču na klasičan način, već ostavlja prostor za različita tumačenja. Na kraju, i život predstavlja nedokučivi krug događaja i trenutaka, tako da nam i Asajas samo nudi svoju verziju stilskog i estetskog eskapizma u okviru žanrovske forme, i u tome je ovog puta bio efektan.
