The Square [2017]
Square, film Šveđanina Rubena Ostlunda (Ruben Östlund), ovenčan Zlatnom palmom na Kanskom festivalu, baštini tekovine satire na čvrstim temeljima svojih sunarodnika Ingmara Bergmana i Roja Andersona.
Tamo gde je Roja Andersona stao sa A Pigeon Sat on a Branch Reflecting on Existence, nastavio je Ostlund sa Square, naravno uz nešto manje mizanscena, i sa mnogo više akcije. Akcije koja ima za cilj za do krajnjih granica raskrinka besmisao i pretencioznu samoozbiljnost konceptualne prirode savremenih umetničkih tekovina.
Ostulundov junak, kustos muzeja savremene umetnosti u Stokholmu, figura je savršeno uglađene spoljašnjosti. Međutim, kada stvari krenu da bivaju naporno ozbiljne, njegova nonšalantna priroda pokazuje šupljine njegovog karaktera.
S te strane kustos gotovo savršeno sublimira i personalizuje stremljenja moderne koncepualne umetnosti u dvadesetprvom veku. Naime, ono što je šezdesetih započelo vorholovskim provociranjem kvazielitizma, ismejavanjem potrošačkog konzumerizma i besloveskog snobizma u klasnom raslojavanju umetničkih sfera, lagano se pretvorilo, usled želje da se po svaku cenu bude drugačiji i originalan, u farsu epskih razmera.
Umetnost je u Ostlundovom delu bekstvo od realnosti životu po cenu prekrajanja svih postojećih vrednosti zarad sebično zacrtanih viših ciljeva. Ciljevi koji su dostižni i shvatljivi samo elitama kojima je dozvoljeno da zavire iza zavesa velikih balskih dvorana gde zasedaju čuvari tekovina.
Square je kako savršena društvena satira, tako i moderna crna komedija, koja nam diskretno raskrinkava i društveno uređenje Švedske, za koje autor tvrdi da je trulo uznutra, ali da od uglađene spoljašnjosti stranim posmatračima može biti zamućen pogled.
Ipak, nameće se zaključak da je i Ostlund, nakon solidnog Force Majeure, kao i Gvadanjino sa Call Me by Your Name nakon A Bigger Splash, napravio veliki korak napred i ustoličio sebe kao jednog od najkvalitetnijih evropskih reditelja danas.
