El Bar [2017]
Alex de la Iglesija se specijalizovao za filmove koji u sebi nose žanrovsku fuziju sa elementima tragikomedije. Mešajući horor i fantastiku sa komičnim sadržajima, svojstvenim pirinejskom mentalitetu, ovaj Baskijac kreirao je pregršt zanimljivih filmova u poslednjih 20 godina.
U svom najnovijem ostvarenju Iglesija se ponovo udružuje sa svojim sunarodnikom Horheom Gerikačevarijom, kako bi nam što bliže dočarao haos koji nastaje kada grupa različitih ljudi biva zatočena u prostoru za koji se sumnja da je inficiran smrtonosnim virusom.
Mešajući elemente poznate nam Variole Vere sa Bunjuelovim klasikom Anđeo uništenja, Iglesija u svom prepoznatljivom maniru kreira zabavnu karakternu studiju, bez želje da previše morališe, i bez namere da se dodvorava osetljivijem delu publike, praveći kompromise na uštrb klasičnog horora.
Ipak, iako znamo otprilike šta nam tandem Iglesija/Gerikačevarija dramski isporučuje, njihova konstantna težnja za saspensom i kulminacijom kako se bližimo kraju, nekako postaje naporna za gledanje. Uspelo je to sa El Dia de la Bestia ili La Comunidad recimo, ali vremena su se nekako promenila, i to na štetu Iglesijine tvrdoglave pompeznosti i dramskog patosa.
Međutim, valja priznati da Iglesijini filmovi danas spadaju u blokbaster kategoriju španske kinematografije, i s te strane El bar nije izuzatak. Ostaje nada da će Iglesija u budućnosti obuzdati vatreni temparement i isporučiti još koje zanimljivo kinematografsko ostvarenje. Ovako, El Bar predstavlja prosečan uradak baskijske škole filma.