O Napuljskoj tetralogiji Elene Ferante

Kad neke knjige uporno preporučujete, kao što ja to činim sa romanima iz Napuljske tetralogije Elene Ferante, od kako su se pojavili kod nas, onda možete očekivati i poziv na tribinu!

Tema o kojoj se razgovaralo te prijatne jesenje večeri u Niškom kulturnom centru bila je „Fenomen Elene Ferante“, a reditelj Đakomo Durci, koji je snimio dokumentarac o Eleni Ferante upotrebio je formulaciju „Groznica Ferante“. I mislim da je to dobar naziv da se opiše strast sa kojoj se čitaju knjige ove italijanske spisateljice, više srcem nego očima, mada se posle čitanja i te kako um umeša u celu priču.

Šest-sedam godina pre nego što je počelo da se govori o fenomenu Elene Ferante, govorilo se o fenomenu serije romana „Pedeset nijansi sive“. Zahvaljujući veštom marketingu, ove knjige su, iako bez ikakve literarne vrednosti, prodate u više miliona primeraka širom sveta, i zbog te disproporcije između nepostojećeg kvaliteta i enormne zarade, postale su predmet i nekih socioloških razgovora.

Činjenica da iza inicijala ovih romana stoji žena, Engleskinja E. L. Džejms, nije ni od kakve koristi za književnost koju pišu žene. Iz prostog razloga što to ‒ i nije književnost.

Činjenica da je „Napuljsku tetralogiju“ napisala žena – važna je za percepciju književnosti koju pišu žene. Zato što se radi o vrhunskoj literaturi. Zbog smelosti da se svet ispriča iz ženske vizure, bez da se glumi „muško“ pisanje, zbog smelosti da se bude iskren, da se duboko ponire u ljudsku dušu, da se piše o slabostima, strahovima, nesigurnostima, stidu, a da se sve to ne čini pod zaklonom cinizma i ironije, omiljenog pribežišta mnogih pisaca među kojima je i Uelbek.

Elena Ferante, iza koje se, po sadašnjoj situaciji, najverovatnije krije prevoditeljka Anita Raja (1953, Napulj), sve knjige, od „Problematične ljubavi“, koju je objavila 1992. potpisuje pseudonimom. I odmah je dala objašnjenje: u književnom životu želi da učestvuje samo svojim knjigama. Pre „Napuljske tetralogije“ objavila je još četiri romana, među kojima je i knjiga „Dani napuštenosti“, sugestivno ispripovedano delo o bračnom brodolomu. Neke od njenih knjiga su filmovane u Italiji, ali planetarno interesovanje za Elenu Ferante usledilo je tek nakon objavljivanja „Napuljske tetralogije“. Čitaoce je, na prvu, osvojila „Moja genijalna prijateljica“, objavljena 2011, a onda su godinu za godinom usledila tri nastavka: “Priča o novom prezimenu“, “Priča o onima koji odlaze i onima koji ostaju” i “Priča o izgubljenoj devojčici”.

 Booka je na srpskom počela da objavljuje tetralogiju 2016, a poslednja knjiga objavljena je u jesen 2018. Uspeh je i kod srpskih čitalaca, pre svega čitateljki, bio praktično trenutan.

Šta čini da se četvoroknjižje od 1.700 stranica čita sa radosnim odricanjem od sna i zanemarivanjem dnevnih obaveza?

Elena Ferante je uspela teško spojivo – da njene knjige budu i pametne, i zabavne i nadahnjujuće. One se čitaju netremice a istovremeno i te kako ispunjavaju Kafkinu misao da književnost treba da bude sekira za ledeno more u nama.

Preporuka

share

share