Raj Loriga, „rok zvezda“ savremene španske književnosti, za roman “Predaja“ (Rendición, 2017) primio je prestižnu nagradu Alfaguara. Režirao je dva filma, a bio je i saradnik na scenariju za Almodovarovu dramu „Živo meso“. U pisanju neguje prljavi realizam, tragom Rejmonda Karvera i Čarlsa Bukovskog. Naši čitaoci su imali prilike da se upoznaju sa Loriginom prozom kroz Beopolisovo izdanje romana “Najgore od svega” (Lo peor de todo, 1992), dok nam ovo distopijsko ostvarenje dolazi u izdanju Booke.

Fabulu “Predaje“ čini putovanje pripovedača i njegove žene do Prozirnog grada, jednog futuristički osmišljenog polisa, kao i njihov boravak tamo. Nakon što je, uz minimum objašnjenja, vlast svim stanovnicima zemlje naložila da spale svoje kuće kako ih neprijatelj ne bi mogao upotrebiti (jer iako je hronotop romana neodređen, saznajemo da je na snazi ratno stanje), ovi ljudi poslušno kreću put obećane zemlje. No taj put neće proći bez žrtava i surove borbe za opstanak.

Predaja“ funkcioniše kao roman-parabola, sa ciljem da ukaže na smer u kojem se kreće moderno društvo. Govori se o bliskoj nam budućnosti i svetu gde su apostrofirane ili, ako hoćete, do krajnjih granica dovedene muke koje već duže vreme muče ovo naše čovečanstvo. S tim da se poslednjem slobodno mogu dodati i znaci navoda.

Roman je ispisan jednostavnim stilom, minimalistički, što i jeste jedna od odlika prljavog realizma, dakle bez bilo čega što bi opteretilo tekst. Na dijalog ovde gotovo da ne nailazimo. Roman je sav u formi izricanja glavnog junaka, navođenja njegovih misli i opažanja. Čak i kada naiđemo na scene brutalnosti i svireposti (a ima ih!), u pripovedanju se to naprosto konstatuje i nastavlja dalje.

Po dolasku u Prozirni grad, u potpunosti izgrađen od stakla, tako da zidovi zapravo ne postoje i sve je transparentno, a uz to i savršeno uređeno te nema potrebe da se bilo šta krije, pripovedač je isprva zadovoljan sistemom koji mu sve obezbeđuje, ali nedugo potom počinje da oseća (sebi neobjašnjivu) teskobu. On biva svestan svog, kako kaže, „stanja prinudne lagodnosti“ (str. 126)

Preporuka