GistroFM: I Wish That We Were Always High
Najveći broj jutara protekle nedelje počinjao mi je tako što sam sedeo na verandi, pio prvu kafu, a na glavi imao slušalice sa kojih su dopirali stihovi "I wish that we were always high / I wish that we could swim around the sky". Na stranu što je eskapizam deo mog DNK, ali kada utonete u takvu pesmu, kada znate da je vam peva neko ko zna kako dišete, nemoguće je ne osećati da nijedan problem nije nerešiv, ma koliko globalan bio. Uprkos svim preprekama koje su me čekale u drugom delu dana, uz stihove iz iste pesme "They say if you believe then you won't fall /We'll leave these messy lives and rise above it all" svaki gutljaj kafe je mnogo lakše klizio niz grlo. Zato ovaj naslov, zato danas. Lepše je kad si high. Uvek i u bilo kom smislu.
Tokom te nedelje, ništa nisam slušao toliko kao novi album Džonatana Vilsona. Samo njega, sedam dana zaredom. I ništa drugo. Ne znam ni kako sam ove ostale pesme spakovao u današnju emisiju. Ne sećam se kada me je neka nova muzika pronašla u bolje vreme, na boljem mestu. Moje raspoloženje godinama nije bilo tako dobro sinhronizovano sa nekim novim albumom. Radovao sam se, plakao, brinuo, nervirao, smejao, spavao i budio uz Vilsonov Dixie Blur. Bez trunke karikiranja. 69 Corvette mi je ovih dana najlepša pesma na svetu. Već sada mogu reći da je ovo moj najozbiljniji kandidat za najbolju ploču u 2020.
Pored njega, tu je još 14 novih izdanja, od kojih su čak 5 albumi nedelje. Odavno nisam snimio Gistro sa ovoliko dobrih novih albuma. To nema veze sa mnom, koliko sa datumima kada su oni objavljeni. Ali, u vreme vanrednog stanja i nestašice toalet papira, koga je briga za datume, zasluge i slučne trivijalnosti ? Koga je sad briga za bilo šta osim muzike koja spašava čoveka da ne izgubi kompas? Da proteklih sedam dana nisam imao ove pesme, stvarno ne znam gde bih bio ovog nedeljnog jutra. Samo sam siguran da bi to mesto bilo mnogo gore od ovog sad. Ne znam za vas, ali meni nema života bez muzike. Današnja Gistro FM epizoda je dokaz za to.
