Senzualne note

Jun 26, 2019

Neću reći nikakvu novost ako kažem da je ljubav najplemenitije osećanje na planeti. Ona pokreće i one koji misle da nisu živi, ona daje snagu i onima koji misle da su najslabiji, ona daje nadu i onima koji misle da se ta reč maže na hleb. Bez obzira da li volite ili ste (bili) voljeni, da li ste zaljubljeni ili se pak pravite da niste, siguran sam da vam je osećanje o kom pričam dobro poznato. Uostalom, od petka do petka na ovim stranama čitate priče o ljudima koji su pomerali planine i osvajali neosvojive tvrđave, odnosno pokretali druge da to isto rade, a sve zahvaljujući tom osećanju.

Kako bismo vizuelizovali ljubav? Recimo da je slika dvoje kako se ljube i nežno dodiruju nešto najpribližnije tome. Kako bismo ozvučili tu sliku? E, pa upravo je to tema kojom se danas bavimo. Pored toga što je svaki od albuma o kojima danas pričamo nezavisna celina prigodna za slušanje u bilo kojoj prilici, činjenica je da svaka od ovih ploča zbog nečega asocira na trenutke vođenja ljubavi. Neke od ovih ploča su spore, neke brze i energične, na nekima se čuju divni glasovi, neke su instrumentalne, neke su zakopčane do grla, neke obučene u belu košulju i farmerke, neke samo u donji veš, ali ono što ih objedinjuje jeste ogromna količina emocija. A nije li upravo to ključ svakog ljubavnog čina?

Herbie Hancock

Maiden Voyage

Blue Note Records / 1965

Kada je snimao ploču “Maiden Voyage” američki pijanista Herbi Henkok je imao samo 24 godine, međutim slušajući ovaj predivni i složeni album, mogli biste se zakleti da je njegov autor neko duplo stariji. Kako je sam Herbi govorio, ovim albumom je pokušao da dočara spokoj pučine na okeanu, a to je i razlog zašto je većina pesama odavde sporijeg tempa. Baš zbog te mirne atmosfere, “Maiden Voyage” ponajviše prija u noćnim satima, a gde je noć, tu su najčešće i dodiri.

Pored Henkoka koji svira klavir, na albumu su učestvovali saksofonista Džordž Kolmen, trubač Fredi Habard (čiji solo albumi su takođe prepuni osećajnih balada koje su “dušu dale” za slušanje u intimnim trenucima), bubnjar Toni Vilijams i basista Ron Karter. Svi ovi muzičari spadaju u sam krem džeza, da čak i ukoliko ne pratite ovu vrstu muzike, verujem da su vam neka od ovih imena poznata.

Kako je reč o antologijskom izdanju kog bije glas da je jedan od najvažnijih albuma u istoriji džeza, jasno je da ga možete slušati u bilo kojoj prilici. Ipak, Henkokov nežan klavir boji “Maiden Voyage” u neke intimne boje koje nam najčešće padaju na pamet kada nas voljeno biće posmatra pomalo nevaljalim pogledom sa osmehom na licu.

The Gun Club

Fire of Love

Ruby Records / 1981

“Fire of Love” je debi izdanje legendardnog benda iz Los Anđelesa “The Gun Club”. Njihova mešavina panka, garažnog i psihodeličnog roka, kao i bluza je toliko jedinstvena, da nije čudo što se smatraju jednim od najuticajnih grupa za mnoge muzičare koji se poslednjih tridesetak godina šetaju pomenutim žanrovima.

Ovaj album inače među njihovim poklonicima važi za najomiljenije “The Gun Club” izdanje, pa je tako Džek Vajt iz grupe “White Stripes” za “Fire of Love” svojevremeno rekao:”To je toliko je…o dobra ploča da mi nije jasno zašto je ne puštaju deci u školi u okviru časa muzičkog vaspitanja”.

“The Gun Club” je predvodio harizmatični pevač Džefri Li Pirs koji je bio poznat ka sklonosti hedonizmu i porocima raznih vrsta. Uostalom, dovoljno je da preslušate nekoliko tekstova sa ovog albuma i to će vam odmah biti jasno. Na žalost, taj hedonistički način života je Džefrija došao glave – umro je 1996. u 37. godini.

Što se tiče veze ovog albuma sa našom temom, stih pesme “Sex Beat” koji glasi “We can fuck forever but you’ll never got my soul” i sada zvuči jednako snažno kao pre tri decenije. Istina je da većina albuma o kojima danas pričamo spada u one sporijeg tempa, no to nije slučaj sa ovim.

Vođenje ljubavi jeste nežan i intiman čin, što nikako ne znači da je lišen energije, čak naprotiv. Ukoliko se pitate kako bi ta energija zvučala kada se prenese na note, ili koji muzički žanr bi je najlepše ozvučio, odgovor biste moglo vrlo lako pronaći na albumu “Fire of Love”.

The Necks

Sex

BMG / 1989

“The Necks” su trio iz Australije koji već četvrt veka snima eksperimentalnu muziku na granici između džeza, klasike i avangarde. Gotovo svi njihovi albumi sastoje se od samo jedne kompozicije koja traje oko sat vremena, a to je i slučaj sa onom koja se zove “Sex” i koja je njihovo prvo izdanje.

Iako sam naslov sugeriše najidealniju okolnost za njeno slušanje, “Sex” je mnogo više od puke muzike za maženje. Reč je o instrumentalnoj kompoziciji koja traje 56 minuta tokom kojih ćete doživeti lepšu vožnju od bilo kog prevoznog sredstva.

U ovih bezmalo sat vremena ne dešava se ništa spektakularno, nema naglih prelaza i zaraznih refrena. Međutim, ta repetativnost klavira, basa i bubnja prosto vas mami na sve one nežne “noćne” dodire, a u pozadini kao da čujete mljackanje usana i tihe uzdahe.

Uostalom, probajte i sami pa ćete videti/čuti, kako će vas ta senzualna atmosfera toliko opiti, da ćete istog momenta kada se “Sex” završi imati potrebu da iglu vratite na početak ploče. I onda opet, i opet…sve dok ne svane.

Air

Moon Safari

Virgin Records / 1998

Francuski duo “Air” je snimio sedam albuma, no nikada nisu dostigli kvalitet debi izdanja “Moon Safari”. Krajem prošlog veka, singlovi sa ove ploče “Sexy Boy”, “Kelly Watch the Stars” i “All I Need” nisu prestajali da se vrte na svetskim radio i TV stanicama. Istina, imali su “Air” hitove i posle ovog albuma, ali nikada toliko njih na jednom mestu.

Jedan pisac je svojevremeno izjavio kako ne postoji ništa erotičnije od toga da budete shvaćeni. Nisam siguran da li su članovi grupe “Air” čitali njegova dela, ali stih pesme “You Make it Easy” koji glasi “You've given me the chance to be held and understood” kao i senzualna, a u isto vreme krhka melodija ove pesme sugerišu na potvrdan odgovor.

Ta senzualna crta posebno dolazi do izražaja u poslednje 3 pesme na albumu, u kojima savršen balans između akustičnih i električnih instrumenata stvara nežnu i ambijentalnu atmosferu koja budi neodoljivu želju da sa dragim bićem uronite u crnu satensku posteljinu i uživate u noći obasjanoj punim mesecom. Uostalom, ne zove se ovaj album bez razloga “Moon Safari”.

Gregory Porter

Be Good

Motéma Music / 2012

Pevač Gregori Porter iz Los Anđelesa je veliko osveženje u vodama vokalnog džeza. Album “Liquid Spirit” bio je u vrhu liste najlepših albuma iz 2013. Taj album je treće Porterovo izdanje u karijeri, dok je “Be Good” njegova prethodna ploča, objavljena prošle godine, koja po kvalitetu nimalo ne zaostaje za njegovom aktuelnom pločom.

Dok slušate lagane džez melodije obojene akustičnim instrumentima preko kojih čujete Porterov divni baršunasti glas, možete lako biti zavedeni, a da toga ne budete ni svesni.

Ako vam se nekad desilo da sa nekim pričate satima o sasvim običnim stvarima, nakon čega skapirate da osećate želju da sa istim tim nekim delite još nešto osim misli, onda razumete o čemu govorim.

“Be Good” je savršen album za noć: bez obzira da li se nalazite ispod prigušenog svetla lampe na čijem je vrhu neki stari abažur, ili ste upalili sijaset raznobojnih sveća, ili ste pak u mrklom mraku dok kroz prozor dopire svetlo obasjanog grada ispod vas – dok slušate na primer pesmu “Painted in Canvas” praktično je nemoguće da ne osetite želju sa svim onim lepim stvarima koje imaju veze sa nežnim dodirima.