The dB's: Melodični decibeli

Oct 23, 2019

Aleks Čilton i njegova grupa „Big Star“ bili su inspiracija mnogim muzičkim grupama, a sastav „R.E.M.“ sigurno je najpoznatiji među njima. Ako znamo da su „Big Star“ bili aktivni početkom sedamdesetih, a „R.E.M.“ popularnost stekli krajem osamdesetih godina prošlog veka, primetićemo da je na prelasku iz sedamdesetih u osamdesete bilo svega par bendova koji su gajili zdrav pop zvuk na način na koji su to radile pomenute dve grupe.

Upravo je bend o kome danas govorimo popunio tu prazninu, s obzirom da u vreme kada su oni počinjali karijeru, nije bilo mnogo grupa koje su uopšte čule za „Big Star“, a kamoli ih navodile kao uzor. Reč je o sastavu „The dB's“, osnovanom u Njujorku 1978. godine.

Melodične sedamdesete

Iako koreni benda „The dB's“ potiču iz grada Vinston-Salem (država Severna Karolina) odakle su svi članovi benda, sticaj okolnosti je hteo da grupa prve korake načini u Njujorku, u kome su se sva četiri člana našla 1978. godine. Gitarista i pevač Kris Stejmi je na nezavisnoj američkoj rok sceni sedamdesetih godina, sudeći po tadašnjoj muzičkoj štampi, važio za jednog od najperspektivnijih i najdarovtijih muzičara, i mnogi muzički poznavaoci su mu proricali svetlu budućnost.

Pre nego što su nastali „The dB's“, Kris je svirao u bendovima „The Sneakers“ i „Rittenhouse Square“, a kraći vremenski period proveo je kao basista u pratećem bendu Aleksa Čiltona 1977. Takođe, sarađivao je i sa Ričardom Lojdom, gitaristom kultnog njujorškog sastava „Television“.

Stejmi je bio i osnivač diskografske kuće „Car Records“ koja je 1978. objavila prvi singl Krisa Bela (ujedno i njegove dve najpoznatije pesme „I Am the Cosmos“ i „You and Your Sister“) nakon što je napustio „Big Star“.

Zajedno sa basistom Džinom Holderom i bubnjarem Vilom Ragbijem, sa kojima je svirao u „The Sneakers“, Stejmi 1978. osniva bend „The dB's“. Krajem te godine priključuje im se gitarista, pevač i klavijaturista Piter Holsepl (sa kojim je Stejmi bio u bendu „Rittenhouse Square“), što je ujedno bila originalna „The dB's“ postava.

Američki pop, britanski izdavač

Slično kao što su različiti senzibiliteti Aleksa Čiltona i Krisa Bela bili jedna od najvećih vrednosti njihovih idola „Big Star“, tako su različite prirode Krisa Stejmija i Pitera Holsepla davale posebnost i jedinstvenost muzici grupe „The dB's“.

Dok je Piter više voleo čist pop zvuk baziran na lepršavim melodijama, Kris je bio sklon eksperimentisanju sa tada aktuelnim nju vejv zvukom, ali i mešanju akustičnih pesama sa bučnim gitarama. Kombinacija tih kontrasta sa zaraznim melodijama koje po upečatljivosti nisu mnogo zaostajale za pesmama grupa kao što su „The Byrds“, „The Kinks“ ili „The Who“, sastav „The dB's“ je od strane muzičkih sladokusaca vrlo brzo bio uvršten među bendove od kojih se mnogo očekuje u budućnosti.

Prvi album „Stands for Decibels“ je oibjavljen 1981, a samo godinu dana kasnije izašla je ploča „Repercussion“. Kako je tih godina bilo mnogo teše naći izdavača nego danas i kako „The dB's“ nikada nisu važili za grupu koja će pokoriti top liste, umesto da im matična diskgrafska kuća bude iz njihove rodne Amerike, pomenuta prva dva albuma objavila je etiketa „Albion“ iz Velike Britanije.

Premda su te ploče dobile listom pohvalne kritike u muzičkoj štampi, njihova prodaja je bila nezadovoljavajuća. Svi znamo da kada je pop muzika u pitanju, najveći broj publike ima relativno niske kriterijume („samo neka je refren melodičan i da klavijature ne paraju uši“), te ne čudi da je zahtevnom popu kakav su gajili „The dB's“ bilo teško da se takmiči sa Filom Kolinsom, Brajanom Adamsom, Lajonel Ričijem i sličnim produkcijskim projektima velikih diskografskih kuća, koji su vladali na muzičkom tržištu u to vreme.

Razlaz

Razočaran komercijalnim neuspehom, 1983. godine Kris Stejmi donosi odluku da napusti grupu i posveti se sopstvenoj muzičkoj karijeri. Umesto njega, Piter Holsepl postaje predvodnik „The dB's“, čime muzika benda postaje još više melodična nego pre. Treći album „Like This“ objavljuju 1984, ovoga puta za američku diskografsku kuću „Bearsville“ nadajući se da će njihova muzika konačno ima nešto bolju promociju u Americi. Na žalost to se nije desilo, pošto je između momenta od kada je album snimljen do trenutka kada je objavljen prošlo mnogo vremena, a sve to zbog internih problema u samoj diskografskoj kući.

Na osnovu poznanstva sa sastavom „R.E.M.“, Holsepl i drugari uspevaju da sredinom osamdesetih potpišu ugovor sa tada kultnom etiketom „I.R.S“ (ista ona za koju su „R.E.M.“ objavili prvih pet albuma), čime dobijaju više prostora na američkim koledž radio stanicama, što je tih godina bio jedan od ključnih faktora za popularnost nekog, takozvanog malog benda. „R.E.M.“ su 1987. godine krenuli na turneju na kojoj su promovisali svoj (do tada) najuspešniji album „Document“, a upravo su „The dB's“ bili predgrupa koja je otvarala te „R.E.M“ koncerte.

Iste te godine, „The dB's“ za „I.R.S.“ objavljuju svoje finalno izdanje, album „The Sound of Music“, koji se smatra njihovim „najpopičnijim“. Pomalo paradoksalno, baš u vreme kada su najzad počeli da ubrzano povećavaju broj svojih fanova, Piter Holsepl rešava da početkom 1988. raspusti grupu. Kako je kasnije govorio, smučilo mu se konstantno menjanje izdavača i borba sa zahtevima tržišta gladnog hita koji će se prodati u milionskom tiražu. Nakon raspada, „The dB's“ su objavili još dve kompilacije na kojima su se nalazile retke i demo verzije starih pesama (jedna ploča se zvala „Ride the Wild Tom-Tom“ a druga „Paris Avenue“), i to je bilo sve što smo čuli od ove grupe. Sve do 2012. godine.

Povratak u velikom stilu

Tokom poslednjih 25 godina, Kris Stejmi i Piter Holsepl bili su posvećeni sopstvenim muzičkim karijerama. Piter je uglavnom svirao kao studijski muzičar, objavivši tek par albuma pod svojim imenom, dok je Krisova karijera bila nešto bogatija, imajući u vidu njegovih 5-6 albuma, kao i saradnju sa grupama „Whiskeytown“ i „Yo La Tengo“. Njih dvojica su se ponovo sreli 1991. kada su pod svojim imenima snimili ploču „Mavericks“, koju bismo mogli okarakterisati kao nešto tišu verziju „The dB's“.

Na nagovor svojih muzičkih prijatelja (među kojima su prednjačili Majk Mils iz „R.E.M.“ i Ajra Kaplan iz „Yo La Tengo“), sredinom 2011. godine „The dB's“ su rešili da „skinu instrumente sa klina“ i ponovo uđu zajedno u studio. Tako je originalna postava benda iz 1978. snimila ploču „Falling Off the Sky“ koja je objavljena u utorak 12. juna. 2012.godine. Statistika kaže da je to prvi „The dB's“ album u prethodnih četvrt veka, odnosno prvi album koji su snimili u originalnoj postavi u prethodnih 30 godina.

Već nakon prvog slušanja albuma „Falling Off the Sky“ očigledno je da ovi momci nisu izgubili ni trunku svoje darovistosti iako je prošlo toliko vremena od kada su posledni put svirali zajedno. I kada slušamo njihov prepoznatljiv, „čistokrvni“ pop (obratite pažnju na pesmu „Write Back“ – kada je jednom čujete, neće vam izaći iz glave ceo dan), ili akustičnu folk baladu obojenu gudačima, odnosno tvrdu rok svirku sa gitarama priključenim na distorziju, jasno nam je da „imamo posla“ sa iskusnim muzičarima koji vrlo dobro znaju šta, kako, koliko i zbog čega.

Živimo u vremenu kada se bendovi najčešće ponovo okupljaju iz materijalne koristi, čak i onda kada nemaju šta da kažu. Sastavu „The dB's“ odavno je jasno da pesme koje oni sviraju prvenstveno pokreću one koji u pop muzici obraćaju pažnju na sitne detalje. Kako se takvi zaljubljenici svakako ne broje u desetinama miliona, „The dB's“ vrlo dobro znaju da sa albumom „Falling Off the Sky“ neće napraviti nikakav komercijalni bum.

Međutim, to večno traženje savršene melodije nekim ljudima jednostavno ne da mira i spremni su da ponovo krenu u tu potragu iako su poslednji put svirali zajedno kada se mnogi „FatHipster“ čitaoci još nisu ni rodili. Sudeći po onome što čujemo na „Falling Off the Sky“, izgleda da Piter, Kris i drugari nisu nikad bili bliži toj savršenoj melodiji i nema sumnje da su snimili jedan od najlepših povratničkih albuma u skorijoj prošlosti, te sam siguran da će baš po ovoj ploči mnogi od nas pamtiti leto 2012. godine.