Spider-Man Homecoming [2017]
Pitate se šta sam čekao do sada, kada je novi Spider-Man već na izlasku iz kino-distribucije. Prvo, nismo li već imali re-boot Spider-Mana pre nekih pet godina? Drugo, nisam lud za super-herojima. Treće, letnja sezona je u našim krajevima festivalska, pa mi stoga letnji kino-hitovi dugo beže i često temeljno pobegnu. Međutim, novi Spider-Man je apsolutno vredan gledanja, zabavan, razigran, svež i u velikoj meri drugačiji od onoga što podrazumevamo pod franšiznim super-herojskim filmom.
To, naravno, ne znači da “franšiziranja” nema. Naprotiv, ono je u filmu od prve, uvodne scene u kojoj sakupljač otpada Adrian Toomes (Keaton) na poprištu konačnog obračuna iz prvih Avengersa pronalazi njihov crtež do odjavne špice, u filmu je prisutan Tony Stark / Iron Man (Downey) kao Spider-Manov mentor i sponzor, kao i Captain America, makar u komično tupavim školskim videima.
Uostalom, novi Spider-Man je kao lik uveden upravo u poslednjem Captain America filmu u kojem naslovnom junaku oduzima štit, na šta se ovde referira u jednoj furiozno-blesavoj sceni. Homecoming, dakle, pozicionira novog Spider-Mana u Marvelov univerzum, verovatno sa ciljem još daljeg zaplitanja različitih radnji, te snimanja još i još novih nastavaka.
Dobra stvar u tome je da smo pošteđeni još jedne “origins story” o tome kako je malog Petera Parkera ujeo radioaktivni pauk i kako je izgubio ujaka koji ga je odgajao. Ne, ovde imamo Petera Parkera (Holland) kao tinejdžera, “nerdy” srednjoškolca koji uživljeno prati šta se dešava sa super-herojima (možda čita i stripove), živi sa svojom ujnom May (Tomei), “stažira” u Stark korporaciji, želi zadatke “za velike dečke”, smara šefa i njegovog vozača-telohranitelja Happyja (Favreau), ne snalazi se u školi iako je član kluba za akademski desetoboj (nešto nalik kvizaškom znanju kod nas), na meti je zezanja kako od strane “face” Flasha (Revolori), tako i od strane još više “nerdy” cure Michelle (Zendaya), zaljubljen je u Liz (Harrier), ali ne sme da joj kaže i ima jednog jedinog pravog prijatelja Neda (Batalon). Spider-Man kao klinac nije tako nezamisliva varijanta, ali je Spider-Man kao nepopularni štreber u surovom vanjskom svetu i još surovijem svetu škole čista inspiracija.
Njegov prvi problem je kako da održi koncentraciju i sačuva svoju tajnu. Drugi je kako da ovlada svojim moćima. Za uspešno rešenja oba potrebna mu je poslušnost i odgovornost. Za šta nije sposoban. Jer je klinac. Spider-Man je inače super-heroj koji je više usmeren na zaštitu nego na borbu sa zlikovcima. Ovaj primerak je drugačiji, razvijeniji kao lik, ranjiviji na onaj organski način. Tom Holland ga igra sjajno, a ostatak pažljivo izabrane glumačke postave složene od mladih zvezda, ali i od (meni) potpuno nepoznatih faca ga sjajno prati i sekundira mu.
Takođe i neprijatelj Toomes, odnosno Vulture, nije karikaturalno jednodimenzionalan kakvi neprijatelji znaju biti i njihov međusobni odnos je kompleksan. Vulture, zapravo Toomes u sklepanom odelu za letenje je čovek koji pokušava da zaradi za život sklepanjem oružja i pljačkom vanzemaljsko-mutantskog materijala od Stark korporacije koja ga je, kako on vidi, prevarila i dovela na rub egzistencije. Posmatrajte ga kao osvetu radničke klase, kao anarho-socijalizam nasuprot Starkovom liberterijanizmu i anarho-kapitalizmu. Činjenica da lika u krilatom kostimu igra Michael Keaton, vrhunski glumac, bivši Batman i nedavni Birdman, dodaje jedan urnebesni meta-nivo.
Akcijske scene zbog kojih većina publike i dolazi na ovakve filmove su vrlo solidne i pregledne, od one kod bankomata u Queensu, preko one u Washingtonu i one na brodu, sve do poslednje čiji završni deo ipak ne ispunjava sada već visoka očekivanja. Tempo filma je furiozan od početka do kraja i tih preko dva sata deluju dosta kraće, ali se ispostavlja da nije baš moguće “otrčati” maratonski film u sprinterskom tempu. Naprosto, suviše toga se dešava i film nas time zasipa ispitujući naše granice izdržljivosti.
Homecoming se najbolje nosi sa onim malo “tišim” scenama u kojima propituje tinejdžerske stvari, tinejdžerske probleme i tinejdžersku sliku sveta. Spider-Man će se lako odlučiti da baci svoju mrežu na lopove ili dilere super-oružja, ali pravo je pitanje kako smiriti zabrinutu tetku ili kako reći devojci da ti se sviđa. Jon Watts koji je skrenuo pažnju na sebe ruralnim trilerom Cop Car u kojem imamo dvojicu klinaca koji upadnu u nevolju zbog toga što maznu pandurski auto kojim je upravljao korumpirani šerif, očito razume klince i njihov osećaj za avanturu. Iskreno se nadam da će mu biti poveren zadatak režije skoro pa izvesnih nastavaka i da oni neće biti upropašteni radi servisiranja franšize. Bilo bi šteta, jer je ovaj Spider-Man, i film i lik, suviše kvalitetan za tako nešto.
Preuzeto sa FILM NA DAN
