GistroFM: Everybody Here Wants You
Ovo je jesenji Gistro. Idealan za mokar trotoar, žuto lišće, sobu i udoban smeštaj. Jesen su po svojim melodijama prosuli Džef Bakli, Nik Drejk, Klod Debisi, Demijem Rajs, Cat Power, Dejvid Bouvi, Cakexico and Iron & Wine, Beri Menilou i Escondido. Neke od njihovih pesama koje danas slušamo imaju realne veze sa oktobrom, a neke samo u mojoj glavi. Ali za sve njih mislim da su savršene.
Od svih novih albuma koji su prošle nedelje došli u moj život, ništa nisam toliko vrteo kao Wilco. Posle prvog slušanja mi se nije svideo. Posle 31. mislim da je reč o odličnoj ploči. Ameri za to kažu grower. Sem prvog singla ovde nema nekih velikih hitova, ali vožnja je zagarantovana. Prvi album nedelje.
Ako volite Radiohead, Nika Kejva i Majlsa Dejvisa, zapamtite ime Jerkcurb. U pitanju je muzičar iz benda King Krule. Ovo mu je debi. Ova muzika slavi udobne noći u sobi. Iznenadio bih se ako ovaj momak iz Londona ne dogura daleko. Drugi album nedelje.
Nova ploča Angel Olsen je kao neki ogoljen život. Bila su joj potrebna tri albuma kako bi bila spremna da pusti da se sve svuda sliva. Uz ovaj dvanaestočlani orkestar njena poezija nije imala udobniju fotelju. Istina, na trenutke bolnu, ali rekoh život. Treći album nedelje.
Ovih dana se obeležava 15 godina od ploče Antics njujorškog benda Interpol. Uz debi izdanje Turn on the Bright Lights, ovo je daleko najlepše što su snimili u celoj karijeri. Album na kome nema loše pesme. Današnji Gistro evergreen.
Pre četvrt veka REM su objavili gitarski Monster. Uvek sam u njemu najviše uživao tokom jeseni. Idealan za kišna popodneva pored prozora. Odavde slušamo Let Me In, jednu od onih pesama koja na najkonkretniji način pokazuje koliko je Majkl Stajp veliki pevač. Ovo je još jedan Gistro evergreen.
Predstavićemo i novi album švedskog benda Tonbruket (kog predvodi basista nekadašnjeg trija Esbjorna Svensona), jesenje izdanje mančestetskog trubača Metjua Halsola (ako volite Elis Koltrejn, ne propuštajte), kao i mahom akustične pop/folk albume za Fiona Regana, odnosno Hozea Kantrerasa.
I još trista čuda.
U nemorajućim danima, dok rominja jesenja kiša, malo je pesama koje mi više prijaju od ovih.
