J Mascis - What Do We Do Now [2024]

Apr 19, 2024

J Mascis

What Do We Do Now

Sub Pop / 2024

Joseph Donald Mascis Jr. (J Mascis), najpoznatiji kao frontmen benda Dinosaur Jr., je po svemu jedinstvena ličnost na muzičkoj sceni, koja i dalje ne prestaje da me iznenađuje. Krajnje zlonamerni ljudi bi možda natuknuli da je pravo iznenađenje to što on tokom celokupne svoje karijere, koja traje još od 1982. godine, svira jedno te isto. Naravno, tako nešto je potpuna besmislica, ja bih pre reko da je kod J Masicsa pravo iznenađenje, kako on sve ove godine uspeva da stvara odličnu muziku, koja još uvek zvuči veoma zanimljivo, sveže i krajnje iskreno, a da pri tome nikad nije previše odstupao od svog autentičnog zvuka.

Sa bendom Dinosaur Jr., J Mascis je nakon njihovo ponovnog okupljanja o originalnoj postavi 2005.godine. sa basistom Lou Barlow-om i bubnjarem Murphom objavio je nekoliko izuzetno dobrih albuma, koji bez problema mogu da stoje rame uz rame sa albumima iz 80ih i 90ih godina, koji su od njih načinili legende alternativnog rocka.

Pored rada sa matičnim bendom J Mascis iza sebe ima i 4 solo albuma „Several Shades of Why“ (2011), „Tied to a Star“ (2014), „Elastic Days“ (2017) i ovogodišnji „What Do We Do Now“.

Sam Mascis kaže da na solo albuma mesto dobiju one njegove pesme i ideje koje se ne uklapaju u zvuk benda. Na prvu loptu, očigledna razlika između albuma sa bendom i solo albuma. Zvuk na solo albumima počiva pre svega na akustičnoj gitari i samim tim daje pomalo folk prizvuk, za razliku od zvuka benda na kojima grme žestoke distrozirane gitare od kojih vam danima pišti u ušima. Kako sam dva puta gledao Dinosaur Jr. uživo, i oba koncerta su bila fantastična, potpuno sam razumeo zašto se njihova muzika opisuje kao „ear bleeding country“.

Na „What Do We Do Now“ Mascis je svirao sve instrumente, pedal steel gitare koju je svirao Matthew „Doc“ Dunn i klavir koji je svirao Ken Miauri. Sve gitare, bas gitaru i bubanj svirao je J Masics,. Za njega već odavno poznato da. pored što je izvanredan gitarista. je i sasvim pristojan bubnjar, čak i i bubnjar stoner metal benda Witch, koji iza sebe ima dva albuma, i iako već veoma dugo ne snimaju muziku zvanično još uvek postoje i povremno imaju kraće turneje.

Pored očigledne činjenice da je zvuk na ovom albumu mirniji i blaži od albuma benda, jedna od glavnih razlika je i nedostatak Barlowa i Murpha, koji zvuku benda daju više oštrine i snage, koja je u potpunosti kompatibilna sa gromoglasnom distorzijom J Mascisa. To ni malo ne znači da je J Mascis na bas gitari i bubnju slabiji, naprotiv odličan je i u ovim ulogama, samo je adekvaniji svom solo zvuku negoli onome što radi sa Dinosaur Jr.

„Can't Believe We're Here“ nosi sve autentične muzičke pečate Mascisove muzike. Veoma dobra melolija na gitari i prepoznatljivi Masisovi vokalni aranžmani. Ono po čemu je Mascis omiljen među ljubiteljima gitare su i njegove solo deonice. Ja lično bih mogao satima da slušam bez da mi dosadi. Za razliku do prethodnih solo albuma, gde se Mascis uzdržavao solo deonica, ovde je i to ubacio, naravno na električnoj gitari.

„You Don't Understand Me“ je po dinamici malo mirnija ali je zašećerena odličnom pedal steel gitarom koja zvuku dodaje country atmosferu, dok na „I Can't Find You“ imamo melodiju na klaviru.

"Old Friends", "Set Me Down", "Hangin Out", "What Do We Do Now" ili koju god od deset pesama sa ovog albuma da zasebno izdvojite imaće sve odlike dobrih Mascisovih kompozija, te samim tim kao celina čine jedan veoma dobar i opušten album.

Naravno za fanove Dinsoaur Jr. ovo može zvučati previše lagano ili nedovoljno bučno, ali je ovo u osnovi i dalje veoma sličan zvuk, te svi koje vole Dinosaur Jr, uživaće i u ovom albumu.