Ariel Pink: Zrele teme

Feb 27, 2019

Da li vam se nekada desilo da radite nešto iz ljubavi ne mareći mnogo za novčanu nadoknadu? Da li su vam u tom slučaju prijatelji govorili kako ste naivni i kako vaš poslodavac verovatno trlja ruke jer ima naivka koji je voljan da sluša obećanja “snimljena” na pokvarenoj ploči i čeka zakasnelu platu po nekoliko meseci, na primer? Uostalom, zašto biste vi trošili svoje dragoceno vreme kada umesto nagrade za vaš trud u vidu plate, dobijate samo tapšanje po ramenu i aplauze sa kojima ne možete platiti račune? Kakve su šanse da se vaš samarićanski trud zaista jednog dana isplati?

S obzirom na pomenutu socijalnu tematiku, možda ste pomislili da ćete danas čitati priču o nekom muzičaru iz Srbije, ali to ipak nije slučaj. Junak današnje priče živi na zapadnoj obali Amerike i nakon što je proveo više od 15 godina u stvaranju muzike koja nije zanimala nikog osim audiofila željnih da čuju baš sve, pre dve godine je najzad doživeo uspeh srazmeran svom radu, trudu i darovitosti. On je predvodnik benda “Ariel Pink’s Haunted Graffiti” i autor gotovo svih njihovih pesama. Njegovo pravo ime je Erijel Markus Rozenberg, a mnogo je poznatiji kao Erijel Pink (Ariel Pink). Priča o njegovoj karijeri će vam dati odgovore na bar deo pitanja iz prvog pasusa.

“Before Today”

Erijel Pink je prvih petnaestak godina profesionalnog života proveo snimajuću muziku u svom stanu u Los Anđelesu, u krajnje skromnim uslovima. Uz pomoć samo četvorokanalne miksete, a nekada i običnog kasetofona, on je u periodu od 1995. do 2008. godine snimio sate i sate lo-fi popa (lo fi od low fidelity, što bi u slobodnom prevodu glasilo “niskobudžetni snimak”), odnosno preko 500 autorskih pesama.

Kao što to obično biva, veći deo tih njegovih snimaka činile su pesme sumnjivog tehničkog kvaliteta, ali kada je njihova umetnička vrednost u pitanju, tu su stvari stajale malo drugačije. Istina da te Erijelove kućne snimke ne možemo nazvati remek delima, no ispod sve te buke, šuštanja i jeftinih ritam mašina, vrlo često smo mogli nazreti kristalno jasnu i zavodljivu melodiju. Slušajući te njegove rane albume objavljene za etiketu Paw Tracks (čiji su osnivači muzičari iz benda “Animal Collective”), vrlo je moguće da ste se zapitali hoće li mu se ikada ukazati prilika da snima u pravom studiju, sa pristojnim budžetom…s obzirom da njegov talenat to zaslužuje. Odgovor smo dobili krajem prošle decenije kada je Erijel potpisao ugovor sa etiketom 4AD, za koju je 2010. objavio album “Before Today”.

Činjenica da je ogroman broj ljudi prvi put čuo za ovog momka, koji se skoro dve decenije bavi muzikom, tek nakon “Before Today”, dovoljno govori o uspehu ovog izdanja. Bez obzira koliko dugo znate za Erijela, teško je ne složiti se da je “Before Today” njegov najbolji album u karijeri. Na njemu su se našle neke njegove stare pesme čija je lepota sugerisala da su samo vrebale priliku da budu obučene u skupo odelo.

“Before Today” je prštao od hitova, a singl “Round and Round” beše jedna od pesama po kojoj će desetine hiljada ljudi pamtiti leto 2010. godine. Logično je što su posle takvog albuma sve oči bile uperene u Erijela. Tolika pažnja bi možda nekoga opteretila, terajući ga da se spotakne sa sledećim izdanjem. Slušajući Erijelovu sledeću ploču “Mature Themes” došli smo do zaključka da on nije taj.

Prvi pravi album

Za razliku od albuma "Before Today", koji je uglavnom bio skup starih Erijelovih pesama koje do tada nije objavio, ploča “Mature Themes” sastoji se od novih kompozicija, napisanih u poslednjih godinu i po dana. Upravo je i to razlog zašto je Erijel u par intervjua izjavio kako je celog života čekao da snimi “Mature Themes” – album sa pesmama na koje se trenutno loži, a koje su umesto u skromnoj, kućnoj atmosferi odsvirane i snimljene u regularnom studiju, sa svim onim tehničkim uslovima o kojima je dugo maštao.

Iako “Mature Themes” nema nijedan hit koji bi po zaraznosti mogao parirati već pomenutoj “Round and Round” sa "Before Today", ovde se nalazi nekoliko numera čije melodije će vas mamiti da im se ponovo vraćate. Bez obzira što on za sebe kaže da je muzičar koji se bavi eksperimentalnom a nikako pop muzikom, te da ga poređenja sa zvucima iz osamdesetih mnogo više nerviraju nego što mu prijaju, nemoguće je oteti se utisku da kroz njegov aktuelni album provejavaju melodije uz koje ide epitet retro.

To međutim nimalo ne umanjuje njihovu lepotu, čak naprotiv. Naslovna tema je jedna od najlepših na celom albumu i slušajući niskobudžetni zvuk sintisajzera snimljen u visokobudžetnom studiju, tako lako se možete zamisliti kako lenčarite na nekoj kalifornijskoj plaži na koju ste upravo došli sa koncerta grupe “Roxy Music”.

Singlovi dostojni Bilbordove liste

Dve udarne pesme albuma "Mature Themes", ujedno i dva prva singla su “Baby” i “Only in My Dreams”. Ova prva je obrada ne toliko poznate soul pesme koju u originalu potpisuju Doni i Džo Emerson, a u Erijelovoj verziji zvuči mnogo melodičnije, senzualnije, nežnije i manje jeftino nego original. “Only in My Dreams” je melodičan hit uz kog je nemoguće ne pomenuti sve one kalifornijske sunshine pop bendove iz šezdesetih (kojih se Erijel, sudeći po njegovom karakteru, verovatno gnuša). Mnogo je osnova po kojima ove dve pesme, kao i naslovna, komotno mogu izaći na crtu bilo kom aktuelnom singlu sa Bilbordove liste.

Erijel je na svim svojim albumima voleo da se igra sa muzičkim žanrovima, a “Mature Themes” nije izuzetak. Pored pomenutih soul i pop uticaja, u “Symphony for Nymph” oprobava se u disko estetici, što muzički, što tekstualno (“She’s a nympho at the dicoteque”), a u “Schnitzel Boogie” parodira sa rok bendovima čija muzika se bazira na distorziranim gitarama. Repetativni bas u “Driftwood” pravi psihodeličnu atmosferu, retro zvuk klavijatura i catchy električna gitara u “Kinski Assasin” pomalo podsećaju na bend “Beat Happening”, dok omamljiva i sanjiva “Nostradamus & Me” pravi savršenu vezu između “starog lo-fi” i “novog hi-fi” Erijela.

Stazama Dejvida Bouvija

Iako na “Mature Themes” Erijel ne otkriva toplu vodu (Dejvid Bouvi je eksperimentisao sa kempom još sedamsedsetih), iako nije toliko dobar kao “Before Today”, način na koji on (i) ovde tretira popularnu muziku svakako zaslužuje pažnju. Bez obzira da li je ozbiljan ili se sprda sa žanrovima, njegove pesme su spravljene od toliko različitih slojeva koji vas konstantno vuku da ih ponovo preslušate u nadi da ćete otkriti nešto novo.

Erijel je bio ubeđen da ono što radi ima smisla i kada niko nije verovao u njega. Dok se pre petnaestak godina smucao sumnjivim četvrtima Los Anđelesa i “žickao” cigare od prolaznika, umesto da kuje plan kako će prodati svoje albume, on je smišljao koji će efekat na klavijaturama koristiti kada to veče u svojoj sobi bude snimao određenu pesmu. Istina je da on danas nema vile i avione, ali više ne “žicka” cigare i muziku snima u studiju umesto u svojoj sobi.

Priča o Erijel Pinku daje nadu da se upornost isplati što dokazuju i njegova dva poslednja albuma "Pom Pom" i "Dedicated to Bobby Jameson" kojima je ovaj umetnik samo utvrdio svoju poziciju jedne od najitrigantnijih figura u svetu muzike danas . Ako verujete u sebe i u ono šta radite, ako ste istrajni u tome, male su šanse da ne uspete bilo gde na svetu, pa čak i u ovoj našoj zemlji gde se bolje sutra nazire samo i isključivo u obećanjima političara i poslodavaca.