Intervju: Milan Mitrović (Plastic Sunday)
Niški alternativni rok bend Plastic Sunday objavio je prošle godine svoj treći album „Svetlost u tebi“ u izdanju izdavačke kuće Lampshade Media. Nakon kraće turneje po regionu, u iščekivanju novog spota i singla, iskoristili smo priliku da popričamo sa bubnjarem i vokalom benda Milanom Mitrovićem.
FH: Koja moralna i etička načela mora da poštuje umetnik u 21. veku da bi opstao?
MM: Pre svega mora da sluša i poštuje sopstveni instinkt, i da se nada da će ga njegova dela nadživeti. Dakle, potrebna je velika vera, poštenje i iskrenost. Na žalost u današnje vreme sve više se, kako u umetnosti, tako i u rokenrolu, pojmovi etike i morala ne poštuju. Sve više dolazi do estradnog načina razmišljanja, tržišno ekonomskih interesa koji preovladavaju, naročito u muzičkoj industriji koja i jeste jedan od krivaca gde se rokenrol nalazi danas.
FH: Koliko danas poruka koju šalju alternativni i rokenrol umetnici dopire da ljudi koji žive u kulturno inferiornim sredinama?
MM: To je stvar pojedinaca, jer postoje uvek putevi kojima rokenrol stiže porukom do recipijenta, koja se naravno nalazi i u tekstovima i u melodiji. Naravno, danas je marketing jedan od najvažnijih elemenata delovanja pojednica, i koliko mu, u želji da dopre do udaljenih sredina, pomaže menadžer, agencija ili izdavačka kuća.
U doba interneta stvar izgleda naizgled drugačije, ali je opet delovanje pojedinca neprikosnovena potreba. Takođe dodao bih i da u kulturno infernijornijim sredinama postoje pojedinci koji imaju želju da čuju nešto novo, pa makar i preko interneta.
Ipak, danas se manje obraća pažnja na tekstove, i prošlo je vreme kada su pojedinci marljivo i pažljivo proučavali i analizirali napisano na ploči ili kaseti, a to je već pošast današnjice. Iskreno ne verujem da će tako ostati zauvek, ploče i kasete se vraćaju na velika vrata, Bob Dylan je dobio Nobelovu nagradu za svoju poeziju, a tekst je tu kao zapis vremena u kojem živimo.
FH: Koliko je neophodno umrežavanje umetničkih sfera u sredini gde kultura nije prepoznata kao trajna vrednost?
MM: To je jako bitno. I mislim da ta povezanost donekle postoji, mada rokenrol nije umetnost na nivou poezije, ali delovanje rokenrol benda se usmerava na ostale sfere umetničkih kategorija, tako da su nama recimo omote albuma radili umetnici kao Đorđe Jovanović, Bojan Jovanović i Predrag Stamenković.
Znači postoji saradnja oko vizuelnih stvari, i jako je bitno da ta saradnja uvek postoji. Mi smo prilikom rada na našem poslednjem spotu “Ljudi oko mene” koristili umetnička dela kao javna dobra, kreirajući jedan stop motion spot gde su sva ta “javna dobra” dala i vizuelne smernice.
FH: Iz koje proze i poezije crpiš inspiraciju za svoje tekstove?
MM: Više volim da čitam prozna dela, dok poslednje od poezije što sam pročitao jeste antologija bit poezije Volim da čitam recimo Keruaka, Henrija Milera, ali ne mislim da direktna inspiracija dolazi od njih. Inspiracija je nešto što dođe samo po sebi, u procesu rada, jer se mudre filozofske rečenice i citati nalaze svuda.
FH: Koliko na vaš rad utiču pokreti s kraja šezdesetih i s početka sedamdesetih, odnosno umetnički underground stvaroci okupljeni oko Endija Vorhola?
MM: Pa danas ni Endi ni Velvet Underground nisu više underground, u smislu u kojem su bili to s kraja šezdesetih. Oni su zapravo institucije, koje su muzički, recimo u Njujorku, pratili kroz dekade Sonic Youth ili Yo La Tango.
Bitno je da umetnici opisuju vreme u kojem žive, i da iz svog okruženja crpe inspiraciju za svoja dela, kao što su to radili stvaraoci pre njih, i samim tim delovanjem prenose svoje ideje i dela na naredne generacije.
FH: Koliko je teško danas delovati kao nezavistan, alternativni bend?
MM: Mi svoje delovanje nismo sveli usključivo na lokalne klubove i prostore, jer moja vizija jednog rokenrol sastava jeste grupa ljudi koja svoje ideje i misle prenosi na putovanjima u interakciji sa istomišljenicima širom regiona.
Što se tiče našeg grada, postoje ljudi koji se isto kao i mi trude da prezentuju grad na pravi način kako i dolikuje. Danas je rokenrol dosta u drugom planu, hip hop je preuzeo bunt, elektronika je preuzela ugođaj, muzičku industriju interesuje samo novac, i u današnje vreme kada su ljudi više preokupirani egzistencijalnim problemima jednostavno nije lako, ali je zato lepo, i sama pomisao i osećaj baviti se jednom tako plemenitom stvari kao što je rokenrol izaziva u nama svima jedinstven osećaj samopoštovanja, bez obzira na probleme na koje svi nailazimo.
