Dobitnik književne nagrade „NIN“ za 2011.godinu bio je Slobodan Tišma i njegov roman „Bernardijeva soba“. Kako to obično biva, ova prestižna nagrada sa sobom nosi i veliki publicitet, pa nije čudo što se mediji utrkivali u tome ko će pre intervjuisati Tišmu. Činjenica da „Bernardijeva soba“ tada delila listu najčitanijih knjiga sa romanima koje pišu voditeljke jeftinih televizijskih emisija ili neostvarene glumice, apsurd je sam po sebi. 

Zbog čega? Ukoliko znate ko je Slobodan Tišma i čime se bavio u životu, onda vam je savršeno jasno da je reč o umetniku u punom smislu te reči. E, kada se roman nekog takvog nađe na istoj polici na kojoj su knjige karijerista koji se bave spisateljstvom samo zato da bi na nekom splavu ponosno rekle „ja sam pisac“, jasno vam je „da je vrag odneo šalu“.

Ukoliko pak ne znate ko je Tišma i čim se bavio u životu pre pisanja knjiga, današnji tekst je prvenstveno namenjen vama. Kao što možete pretpostaviti,  nećemo se baviti njegovom nagrađenom knjigom, već nekim melodičnijim Tišminim umotvorinama, onima koje nisu dobile nagradu ovog tipa. A zaslužile su.

 

Preporuka

share
share