Pearl Jam - Gigaton [2020]

Apr 05, 2020

Pearl Jam

Gigaton

Monkeywrench / Republic / 2020

8.4

Pearl Jam su bez mnogo sumnje jedan od najvećih rock bendova u istoriji popularne muziku, i svakako, možda i najveći rock bend u ovom trenutku. I to ne samo zbog legendarnih albuma iz 90ih, a zatim i sasvim pristojnih albuma u poslednje dve decenije, već zbog snažnog iskazivanja stava o raznim političkim i socijalnim pitanjima koji more moderno društvo.

Pearl Jam su prikupili milione dolara u korist problema beskućnika, gitarista Mike McCreedy je sarađivao sa organizacijom koja se bori protiv kronove bolesti i još mnogo toga. I pored statusa svetskih muzičkih zvezda njihova borba je ponekad delovala kao sukob Davida i Golijata, jer čak i rock giganti kakvi su Pearl Jam deluju nemoćno protiv jedne brutalne mega korporacije kakav je Ticketmster.

Pa opet to ih ni malo nije pokolebalo da se uhvate u klinč sa njima, ili pak da prekinu sa snimanjem video spotova u trenutku kada su bili na vrhuncu slave, u doba kada su video spotovi bili veoma bitan put ka popularnosti bendova ili muzičara. Sve su ovo veoma hrabri potezi benda koji su mnogi, od samog početka, opisivali kao brutalne karijeriste, koji bi prodali svoju dušu za mejnstrim uspeh.

su ostvarili neverovatan uspeh i ono što im niko ne može osporiti je da su to uradili na potpuno svoj način bez prodavanje duše i izdaje svojim principa. U godini kada obeležavaju tačno tri decenije svog postojanja Pearl Jam su objavili “Gigaton”, svoj jedanaesti album u karijeri, i povrh svega ceo album postavili na internet, tako da svako može besplatno da ga sluša.

Mnogi će zlurado primetiti da su njihovi albumi u poslednjih dvadeset godina daleko od njihovog prvenca “Ten” ili drugog albuma “Vs”. “Ten” nije samo album, koji oni najbolji muzičari snimaju jednom u karijeri. “Ten” je rangu onih albuma za koji, mi, ljubitelji muzike možemo samo da se nadamo da ćemo imati sreće da se sretnemo jednom u toku života. Ono što Pearl Jam čini velikim je da nakon tog albuma, ili pak nakon 90ih i zlatnog doba alternativne rock muzike, poput mnogih njihovih kolega koji su još u poslu, nisu posrnuli i ostali su iskreni u svemu što rade.

Moram da priznam da me prvi singl benda “Dance Of The Clairvoyans” pomalo zabrinuo da su i Pearl Jam poput mnogih bendova u želji za promenama i eksperimentima krenuli putem kojim potpuno gube esenciju svoje muzike.

Sama želja za promenama je poptuno pozitivan stav, daleko bolji od “igranja na sigurno” i pukog povlađivanja publici. Pearl Jam su svojim minulim radom stekli toliko kredita kod svojih fanova da će mnogi progutati šta god oni objavili. I pored mog inicjalno lošeg utiska o pomenutoj pesmi, za koju se slobodno može reći da je najatipičnija Pearl Jam stvar koju su snimili u karijeri, nakon brojnog preslušavanja “Dance Of The Clairvoyans” uspeva da vam se uvuće pod kožu. Sintisajzeri, gitarski rif i ritam mašina stvaraju shoegaze / new wave atmosferu, dok Eddie Vedder urla, reži, njegov vokal je oštar, fantastičan kao i uvek, i u potpunosti čini ovu pesmu izvanrednom.

“Who Ever Said” i “Superblood Wolfmoon” koje otvaraju album, su potpuno suprotne od “Dance Of The Clairvoyans”. Obe donese pravu eksploziju u najboljem Pearl Jam stilu. “Who Ever Said” udara na nepravdu kapitalističkog društva u kome živimo uz pravu gitarsku oluju koja se još pojačava na “Superblood Wolfmoon” praćena zemljotresnom ritam sekcijom Jeffa Amenta i Matta Camerona i visoko oktanskom solažom Mikea McCreedyja.

U ove dve pesme, baš sve je na mestu i ne sećam se kada sam poslednji put, uz neizmerno zadovoljstvo, muziku slušao toliko glasno da je nameštaj manjeg gabarita počeo sam da se kreće po sobi.

Ako vam je do Pearl Jam zvuka sa par prvih albuma “Quick Escape” je nešto najbliže tome što su Pearl Jam snimili godinama unazad. Čvrsta ritam sekcija , režeći gitarski rifovi, dinamitna solo deonica i Vedderov urlik povrh svega, ako ste Pearl Jam fan, šta će vam više od toga.

“Alright” je znatno mirnija, i još jedan uspeli izlet benda u atipične muzičke vode za njih. “Seven O’clock“ je moćna balada u kojoj Pearl Jam još jednom hrabro izražavaju svoj politički stav. Sasvim je jasnom kome su upuđeni sledeći stihovi "/ Then you got Sitting Bullshit as our sitting President / Oh, talking to his mirror, what's he say? What's it say back? / A tragedy of errors, who'll be the last to have a laugh?”

Druga polovina albuma kreće žestoko sa “Never Destination”. Vedder su svojim stihovima upire prstom u nezasitu i pohlepnu ljudsku rasu, koja za svojokreće glavu od svojih zločina protiv prirode, dok je zvučna paleta odgovara žešćim i dinamičnim pesmama sa albuma.

“Take The Long Way” opet donosi prizvuk 90ih, i u odnosu na gomilu anemičnih gitarskih bendova iznedrenih u ovom veku od strane generacija milenijalaca/hipstera zvuči aposlutno superiorno i budi vam želju da ponovo navučete svoje duboke martinke/kanađanke, šljampave pocepane farmerice, karirane košulje i uletite u gomilu anemičnih milenijalaca/hipstera u skini pantalonama i espadrilama.

“Comes and Goes” koketira sa Johnny Cash / country prizvukom, posveta je prerano preminulom prijatelju i legendi Chrisu Cornelu, dok je “Retrograde” još jedna upečatljiva balada u kojoj Vedder briljira svojim vokalom uz jednako dobre gitarske deonice McCreedyja.

Uprkost važećim merilima muzičke industrije, biti veliki rock bend nije samo u stvaranju muzike koja se dobro prodaje, ili koja je popularna ili na vrhu raznih top listi. Nikada nije ni bilo tako.

Veliki rock bendovi pored dobre muzike, trebaju hrabro i jasno izraziti svoj stav, podvući negativne pojave u modernom društvu i ni za koju cenu neprodavati se za bilo kakav novac ili popularnost. Veoma malo je takvih pojava na trenutnoj sceni. Pearl Jam su jedan od tih retkih pojava.

Svaku pesmu sa albuma “Gigaton” prate video spotovi u kojima vidimo veličanstvene, moćne predele prirode ove planete. Predele koje su u velikoj opasnosti od nas samih. Pearl Jam na albumu “Gigaton” govore upravo o tome, opasnosti u koje nas dovodi beskrajna ljudska pohlepa i slučajno album dolazi u trenutak kada je ceo svet u opasnosti i neverovatnom stanju ponajviše zbog ljudskog nepoštovanja i nebirzi o prirodi oko nas. “Gigaton” je najbolji album benda u ovom veku, i više nego jasan dokaz da su Pearl Jam i dalje imaju mnogo toga da kažu.