2017 po FatHipsteru pt2

Debi album benda PRIESTS jednog od naupečatljivijih predstavnika nove vašingtonske punk i hard core scene, „Nothing Feels Natural“ je intiman, snažan i iskren album, posle ovako dobrog debi albuma ne možete a ne osetiti uzbuđenje kad pomislite na muziku koju ovaj bend može stvoriti u godinama koje dolaze.

“Mornigside” sa jedne strane odiše mladalačkom i bezbrižnom atmosferom, dok je sa druge veoma zreo i emotivno kompleksan, i predstavlja impresivan debi album mlade nozelanđanke Amelie Murray i njenog benda Fazerdaze

Odstupajući od indie folk matrice u koju je, donekle nepravedno, bio svrstavan, albumom "Hard Love" Strand Of Oaks je uspeo da se sonično približi bendovima kao što su Primal Scream i The Verve, ali zadržavajući korene u svom ranijem zvuku.

„Whiteout Conditions“ je skup 11 odličnih, šarmantnih pop pesama, koji želeo bend to ili ne, potvrđuje njihov status supergrupe. U stvari, i više od toga, The New Pornographers su grupa veoma talentovanih muzičara, koja čini jedan fantastičan bend.

Album Bad Testament  Scot H. Birama je negde zapadno od Starog zaveta i južno od Kluba lečenih alkoholičara Dr Laze, između greha i pokajanja, na blatnjavim stazama Prohibicije, sa gitarom u jednoj a flašom White Lightninga u drugoj ruci.

„Interiors“ je album protkan mračnim gitarskim melodijama i sveopštem osećanjem izolovanosti, album koji donosi uspomene na najbolju gitarsku muziku 90ih ali i zvuči savremeno bez upotrebe jeftinih i iritiantnih gitarskih i vokalnih motiva karakterističnim za žestoke gitarske bendove novog milenijuma, album kojim su Quicksand potvrdili da je status koji su stekli početkom devedesetih i dalje aktuelan.

Mirokosmos koji su izgradili pomogao im je da sa distance posmatraju stanje društva u celini. U ovakvim okolnostima, tokom prethodne tri godine snimili su 50 pesama i prateći zajedničke niti koje ih povezuju, odabrali su njih 11 da budu "pesma smrti".

Naslov albuma je istovremeno trik odgovor na pitanje da li je ime benda preuzeto od naslova pesme The Black Angel's Death Song sa albuma The Velvet Underground & Nico. Death Song je trenutak u kome trip prestaje, odnosno obeležava trenutak u kome je iluzija utopije nestala a putnik je sam, nesiguran i paranoičan.

Album „Antisocialites“ je zrelije ostvarenje u odnosu na svog odličnog prethodnika i pravo je zadovoljstvo slušati ga od samog početka do kraja, i to više puta zaredom.

U trenutku kada smo svedoci da mnoge velike nade indie pop scene, nakon veoma dobrih albuma jednostavno ne znaju kuda bi dalje i blede do potpune irelevantnosti, deluje da  Alvvays savršeno dobro znaju kuda treba da ih vodi put dalje u njihovoj karijeri.  

Debi album Ryana Koninga "Two Different Worlds", poznatog po angažmanu u bandu Pokey LaFargea, kao i po učešću na maltene svakom izdanju Big Muddy Recorsa od osnivanja etikete 2005. godine. Iskoristivši priliku da demonstrira svoje sposobnosti pisanja pesama i stvaranja muzike, on nam predstavlja autentičnu mešavinu honky tonka i Tex-Mexa,  lociranu na granici između Teksasa i Meksika.

Na svom četvrtom albumu Slowdive nimalo ne zvuče kao bend koji posle pauze od 22 godine ponovo pokušava da definiše sebe kroz svoju muziku, već kao bend koji je sve vreme stvarao muziku, lagano, tempom koji njima odgovara.

„Slowdive“ na neki način deluje kao da je nastao u periodu između albuma „Suvlaki“ i „Pygmalion“, jer su u ovih osam pesama najbolji momenti ova dva albuma. Zvučna paleta je prepoznatljiva, kovitlac prelepih melodija, gitara natopljenih efektima, klavijatura, udaljenih sanjivih vokala koji stvaraju jedinstvenu nezaboravnu eteričnu atmosferu. 

Svaki doživljaj muzike i stihova The War on Drugs je potpuno subjektivan. Možda sebe pronađete u „Holding On“ , „Thinking of a Place“ ili u bilo kojoj drugoj pesmi na albumu "A Deeper Understanding" , a možda i ne, i od toga će verovatno zavisiti vaš krajnji utisak o ovom albumu. 

Ono što se ne može osporiti je da je da slušamo muziku, prepunu lepih melodija i detalja  koji će vas svakim novim slušanjem sve više osvajati. Svaka gitarska solo deonica je priča za sebe, jedinstvena i fantastična, sa savršenim tajmingom, gotovo da vam govori koliko i sami stihovi.

Alan Vega je 2010. godine počeo da priprema ono što je nazivao svojim "finalnim iskazom". Iako je 2012. godine preživeo moždani udar, nastavio je da predano radi, zajedno sa svojom suprugom Elizabeth Lamere, stvarajući i producirajući neke od najintenzivnijih instrumentalnih podloga u svojoj karijeri. Inspiraciju je sakupljao u noćnim šetnjama New Yorkom, upijajući iznova mesto na kome je proveo čitav svoj kreativni život.

"IT" je finalna propoved frontmana Suicidea, koju je snimao šest godina sa svojom suprugom Liz Lamere, pre svoje smrti jula 2016.

Danny Dodge je u proteklih deset godina postao dobro poznat lik na lokalnog muzičkoj sceni u Portlandu kao frontman bendova The No Tomorrow Boys i The Criminal Guitars. Nakon profilisanja u garage i pank vodama, snimio je svoj prvi solo album "Baby, Let Me Be Your Mess", gde je dodao zvonke power-pop rifove, nalik na The Byrdse i Toma Pettyja. 

"Baby Let Me Be Your Mess" je jedan od najzanimljivijih i najboljih albuma u 2017. godini, još jednom dokazujući pravilo da je potrebno dosta kopanja po današnjoj muzičkoj hiperprodukciji da bi se došlo do pravih dragulja. 

Na svetskoj muzičkoj scene nećete naći mnogo pojava poput benda Grizzly Bear. Pored veoma autentične muzike koju stvaraju, malo je muzičara koji su u svom radu pokazali takvu konzistentnost i visok kvalitet svih svojih albuma.  Iako ni na ovom albumu Grizzly Bear nisu previše odstupili od formule koju su postavili u svojoj dosadašnjoj karijeri,  to uopšte nije uticalo na kvalitet muzike posebno kada je ta formula ovako jedinstvena i nepredvidiva.

“Painted Ruins” je sigurno jedan od najboljih albuma koje ćemo imati prilike da čujemo ove godine, ali i dokaz da su Grizzly Bear i dalje veoma sposobni da stvaraju muziku vrhunskog kvaliteta i da nemaju nameru da stanu. 

U najboljem slučaju, Ex Eye izazivaju osećaj oslobođenja, a zvuci i ideje na njihovom debi albumu su previše veliki za rok ili pop šablone kakvim nas bomarduje mainstream muzička industrija. Ogromna količina metala i maštovita improvizacija džeza predstavljaju paralelne muzičke mogućnosti za umešne muzičare, i ovde imamo upravo to, sjajan album koji izmiče ustaljenom definisanju.

Prosto, nemoguće je objasniti rečima kakvu to muziku imate ispred sebe; ovaj album jeste inovacija, jeste fantastična muzika, jeste crossover nekoliko pravaca, i svakako jeste nešto najbolje što ćemo čuti u 2017.