Slowdive - Slowdive [2017]
Slowdive je tokom 90ih snimio tri albuma, “Just For A Day” (1991), “Souvlaki” (1993) i “Pygmalion” (1995). Kritika im tada nije bila naklonjena, kao ni izdavačka kuća Creation, koja je samo nedelju dana nakon objavljivanja njihovog trećeg albuma raskinula ugovor sa njima, jer je dotični album bio previše eksperimentalan a oni su želeli jednostavan pop album. Uprkos tome Slowdive je postao jedan od najuticajnih bendova na britanskoj sceni. “Souvlaki” i “Pygmalion” imaju gotovo kultni status među ljubiteljima muzike i njihov uticaj se može naći u muzici bendova poput Mogwai, Beach House i M83. Bend je 1995. godine nakon razočaravajuće epizode sa izdavačkom kućom prestao sa radom, da bi već iste godine Neil Halstead (vokal/gitara) i Rachel Gosswell (vokal/gitara) osnovali Mojave 3 sa kojim su objavili 5 albuma u rasponu od 1995. do 2006. godine.
U poslednjoj deceniji ponovno okupljanje mnogih velikih bendova iz 90ih je postalo trend. Kako među članovima Slowdive nikada nije bilo zle krvi, naprotiv, ostali su u veoma dobrim odnosima. Takođe, tokom prethodne decenije albumi ovog benda su našli put do velikog broja ljubitelja muzike i konačno zadobili status koji zaslužuju, pa je bilo samo pitanje vremena kada će se bend ponovo okupiti. To se konačno desilo 2014. godine, kada je bend napravio povratničku turneju, održao nekih dvadesetak koncerata ( jednom od njih sam imao veliko zadovoljstvo da prisustvujem ) uglavnom na muzičkim festivalima širom Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Jedino što tada nije bilo jasno da li je razlog ponovnog okupljanja bila čista nostalgija, poput Pulpa i Blura, ili je njihova namera da ponovo stvaraju muziku, kao što su to recimo uradili My Bloody Valentine, a ove godine i The Jesus and Mary Chain i Raid. Na veliko zadovoljstvo svih svojih fanova, ta dilema je rešena objavljivanjem prvog singla “Star Roving” sa novog albuma istog imena kao i bend “Slowdive”.
Na svom četvrtom albumu Slowdive ni malo ne zvuče kao bend koji posle pauze od 22 godine ponovo pokušava da definiše sebe kroz svoju muziku, već kao bend koji je sve vreme stvarao muziku, lagano, tempom koji njima odgovara. „Slowdive“ na neki način deluje kao da je nastao u periodu između albuma „Suvlaki“ i „Pygmalion“, jer su u ovih osam pesama najbolji momente ova dva albuma. Zvučna paleta je prepoznatljiva, kovitlac prelepih melodija, gitara natopljenih efektima, klavijatura, udaljenih sanjivih vokala koji stvaraju jedinstvenu nezaboravnu eteričnu atmosferu. Halsteadov transcendentalni vokal praćen anđeoskim falsetom Rachel Goswell već na prvoj pesmi „Slomo“ uvlači vas u magični ambijent muzike ovog benda. „Star Roving“ je neuobičajeno brza sa Slowdive, i apsolutno savršena pesma. Lepa gitarska melodija obmotana oko čvrstog i preciznog ritma Simona Scotta na bubnju i Nicka Chaplina na bas gitari zvuči kao savršen soundtrack za daleko međuzvezdano putovanje dubokim svemirom. „Don’t Know Way“ nam donosi tri gitare Halstead/Savill/Goswell od kojih svaka ide svojim putem, savršeno se uklapajući u celinu i stvarajući bogat muzički mozaik. „No Longer Making Time“ i „Everyone Knows“ predstavljaju možda i najbolje pop pesme koje je ovaj bend stvorio.
Da li se za ovaj album može reći da je odličan povratak na scenu? Svakako, ali slušajući ovaj album ne stičete utisak da su oni uopšte bili odsutni. Slowdive su uspeli da stvore potpuno svež zvuk koji odiše ovim vremenom, a ipak da ostanu dosledni sebi i svom prepoznatljivom stilu. I ne samo da su uspeli da stvore jedan od verovatno najboljih albuma ove godine, i najbolji album u svojoj karijeri, već i album vanvremenskog kvaliteta koji će biti preslušavan sve dok na ovoj planeti ima ikoga željnog prelepe muzike.
