Danny Dodge
Baby, Let Me Be Your Mess
Get Loud Records / 2017
9.4
9

Danny Dodge je u proteklih deset godina postao dobro poznat lik na lokalnog muzickoj sceni u Portlandu kao frontman bendova The No Tomorrow Boys i The Criminal Guitars. Nakon profilisanja u garage i pank vodama, snimio je svoj prvi solo album "Baby, Let Me Be Your Mess", gde je dodao zvonke power-pop rifove, nalik na The Byrdse i Toma Pettyja.

Sa iskusnom ekipom iza sebe, Mattom Mayhemom iz Roselit Bonea na basu, Victorom Francom na bubnjevima, Randalom Blaschkeom na gitari i Jacobom Deckerom iz The Criminal Guitarsa na klavijaturi, dovoljna su bila samo dva dana u Get Loud studiju Matt Drenika (iz Battleme) da se ove pesme nabace na trake. Postignuti efekat najviše podseća na solo izdanja Johnny Thundersa - u najpozitivnijem smislu, tj. u pitanju je čistokrvni r'n'r.

Već na prvoj pesmi "You Do You", koja je brzi country duet sa Jenny Don’t, DD pokazuje da mu crnohumorne igre rečima, po uzoru na velike američke songwritere, idu od ruke. Na sledećoj "You Need a Man, Not a Hurrycan´", čiji naslov sam po sebi dovoljno govori, on kaže da je napisao u noći kada je Merle Haggard umro, otkrivajući jednog od svojih idola.

"City Boys Dont Like My Okie Ways" i "Yakima Canutt" pevaju o dolasku u veliki grad i postizanju uspeha u njemu. Ova druga ima neverovatnu energiju, koja je kombinacija Tony Joe Whitea i Wara, čime i postaje prava posveta legendarnom kaskaderu: "I just can't stay put, just like Yakima Canutt," peva Dodge.

"Goodbye Baby Express" i "Good Time Lovin' Woman" su kao dve strane novčića, jedna je o odlasku a druga o ostajanju. Iako maltene neprimećen u muzičkim krugovima van Portlanda, "Baby Let Me Be Your Mess" je jedan od najzanimljivijih i najboljih albuma u 2017. godini, još jednom dokazujući pravilo da je potrebno dosta kopanja po današnjoj muzičkoj hiperprodukciji da bi se došlo do pravih dragulja

Preporuka