Vulture Feather - It Will be Like Now [2025]

Dec 20, 2025

Vulture Feather

It Will be Like Now

Felte / 2025

Postoje bendovi koji se vraćaju muzici iz navike i postoje oni koji se vraćaju jer nemaju izbora. Vulture Feather pripadaju ovoj drugoj vrsti. Nakon petnaest godina tišine, Colin McCann i Brian Gossman ponovo su počeli da stvaraju jer je materijal koji je nastajao tražio prostor izvan privatnog kruga. Ta unutrašnja nužnost bila je prisutna već na debitantskom albumu Liminal Fields, ali na It Will Be Like Now ona dobija jasniji oblik i snažniju usmerenost. Ovo je album u kome se oseća odlučnost, ali ne kao prkos, već kao mirno prihvatanje onoga što mora biti izrečeno.

Život u planinama severne Kalifornije, daleko od urbanih centara i muzičke infrastrukture, ostavio je dubok trag na zvuku benda. Oseća se to u sporijem razvoju pesama, u naglasku na ponavljanje i u odsustvu potrebe za stalnim promenama. Gitare nose produženu setu, onu vrstu emotivne linije koja se ne iscrpljuje brzo, već traje i menja nijanse kako se pesma kreće. Taj osećaj prostorne širine i povučenosti blizak je duhu pacifičke obale, melanholičan, ali otvoren, okrenut horizontu, ne zatvoren u sebe.

Bend često govori o tome da njihove pesme sadrže samo ono najvažnije, i ta filozofija jasno se čuje već u “Blood Knot”. Jedan hipnotički ugodan gitarski motiv vraća se iznova, ne kao ograničenje, već kao oslonac. Kada McCann peva o spuštanju tereta i dopuštanju da stvari padnu tamo gde moraju, muzika mu veruje i ne pokušava da ga nadjača. Slična strukturalna hrabrost proteže se kroz ceo album, malo ideja, ali svaka dovedena do pune izražajnosti.

Ulaskom Erica Fiscusa u bend, ritmička osnova dobija novu stabilnost. Pesme poput “Calling from Afar” imaju čvrsto, gotovo nepokolebljivo uporište, koje omogućava gitarama i vokalu da se slobodno razvijaju bez gubitka fokusa. U “Into Space” McCannov glas dostiže jedan od svojih najsnažnijih trenutaka, krećući se između visokih, gotovo razdirućih deonica i dubokih, prizemljenih pasaža. Taj raspon ne deluje kao tehnička demonstracija, već kao prirodan odraz unutrašnjeg naboja.

I pored snage i mase zvuka, Vulture Feather ne teže himničnosti. Njihova muzika ostaje najubedljivija onda kada dopušta da složena i često suprotstavljena osećanja postoje istovremeno. “Like Now” je u tom smislu jedna od ključnih tačaka albuma, pesma u kojoj se empatija ne prikazuje kao uteha, već kao spremnost da se nevolja podeli. “Only/Holy Name” ide još dalje, uranjajući u tamniji emotivni prostor iz kojeg se, gotovo neprimetno, ponovo javlja nagoveštaj svetlosti.

Završna “Let It Through” zaokružuje album na način koji deluje prirodno i nepretenciozno. Stihovi govore o probijanju kroz bol, ali bez patetike ili velikih gestova. Upravo u toj suzdržanosti leži snaga ovog albuma, u osećaju promišljene katarze koja ne oslobađa naglo, već ostaje sa slušaocem.

It Will Be Like Now je jedno od onih izdanja koja potvrđuju da zrelost u muzici ne znači gubitak intenziteta. Naprotiv, ovde se intenzitet javlja u preciznosti, u izboru trenutaka i u poverenju u sopstveni izraz. Ovo je album koji deluje kao rezultat dugog unutrašnjeg procesa i zbog toga se s pravom izdvaja kao jedno od najznačajnijih ostvarenja godine, delo koje ne traži pažnju, ali je lako zadrži.