Clairevoyant [2021]
Micaela Wittman, Arthur De Larroche
Mikejla Vitmen (Micaela Wittman) i Artur De Laroč (Arthur De Larroche) potpisuju satirično, deadpan mockumentary ostvarenje Clairevoyant, zanimljiv indie film, koji prati mladu, nadahnutu osobu na putu spirutualnog pročišćenja.
Vitmenova i De Laroč grade svoj narativ na oprobanom Spinal Tap receptu, gde junaci često bivaju zatočeni u začaranom krugu sopstvene pritupave naivnosti, koji ih navodi na pogubna putovanja u svet gde dominiraju vispreni, lukavi i licemerni.
Upravo tako junakinja filma nailazi na likove čija spirutualnost nije najjasnije obličena, niti im aura zrači poverenjem, ali im je dovoljno uverljiva predstava za one lakome koji potražuju utehu ili barem beslovesno traćenje dokolice.
Tako da je potpuno nebitno da li junakinja nailazi na lajf kouče, spirutualne vođe, vrtače klatna, nazovi budiste ili joga učitelje, njeno lupanje o bandere rezonuje u prvoj polovini filma, do trenutka kada je jednostavno entuzijazam napušta, i to u trenutku kada Vitmenova definitivno uspostavlja konekciju između karakterne ekspozicije i gledaoca...
Tada naprasno isplivaju i detalji iz privatnog života, nakon snimljenih telefonskih razgovora, koji otkrivaju napuštenu i osetljivu personu željnu ljubavi i pažnje, duboko svesne da je ultimativna sreća zapravo varljiva ljudska utopija.
Clairevoyant je antikomedija, ali kao i svaka dobra misaona predstava i ovaj film različito rezonije u percepciji posmatrača, pa je tako suštinsko razumevanje skriveno u pronicljivoj subjektivnosti inteligencije pojedinca.
