Angst essen Seele auf [1974]
Ali: Fear Eats the Soul
8,5
8

Iako je snimljen pre više od 40 godina, ovaj film ne gubi na aktuelnosti, naročito u uslovima migrantske krize i terorističkih napada. Šovinizam, rasizam, malograđanština i oportunizam osnovne su teme kojima se Fassbinder, na njemu svojstven način, bavi u ovom ostvarenju. Emmi (Brigite Mira) je usamljena žena od šezdesetak godina koja se igrom slučaja zaljubljuje u tridesetogodišnjeg migranta arapkog porekla = koga svi zovu Ali (El Hedi ben Salem). Ljubav je obostrana, ne bez trzavica koje ovakvu vezu prate. Nažalost, ta veza i kasnije brak izazivaju opštu sablazan u njihovom okruženju. Film je pesimističan kao i druga ostvarenja ovog režisera, bavi se nasleđem i problemima nemačkog društva u sedamdesetim godinama, ali poseduje i obilje sarkazma koje banalne scene iz običnog života dovodi do nivoa parodije. Ovo čini gledanje jedinstvenim iskustvom, maltene vojaerskim, gde sam gledalac stiče utisak da je komšija omraženog para. 

Rainer Werner Fassbinder je u svojoj kratkoj i izuzetno plodnoj karijeri učinio mnogo toga, a definitivno jedan od značajnijih poteza je ponovno skretanje pažnje na tada pomalo zaboravljene melodrame Douglasa Sirka. Ali: Fear Eats The Soul je rimejk Sirkovog All That Heaven Allows (1955), samo što se estetika i sama sadržina poruke u ova dva filma razlikuju. "Ali" uspeva da se spusti u nižu srednju klasu, da kroz klišee okruženja i likova precizno dočara tanku liniju između samoće i ljubavi, između sreće i patnje. Na kraju, način na koji je ljubav između Emmi i Alija prikazana pokazuje da je Fassbinder i sebe emotivno utkao u priču, čineći time da ovo bude jedno od njegovih pristupačnijih ostvarenja. I jedno od najboljih.  

Preporuka

share

share