"The Hidden Face": Zadivljujući psihološki triler
U uvodnoj sceni sjajnog filma „The Hidden Face“, kolumbijskog reditelja Andrésa Baiza, ambiciozni mladi dirigent Adrián sedi na podu spavaće sobe, očajan je, na podu je poluprazna flaša pića... Gleda video poruku svoje devojke Belén na svom mobilnom telefonu, a u poruci mu ona sa suzama u očima kaže da ga napušta, da nema snage da mu to kaže u lice, i da ne pokušava da je pronađe.
Napolju počinje oluja. Adrián vozi po kiši i lošem vremenu, a zaputio se u lokalni bar gde će da nastavi da pije. Naručuje viski, a suze mu teku niz lice. Konobarice pričaju: „Ne sviđa mi sa kad vidim muškarce da plaču“, kaže jedna, dok druga odgovara „Kad muškarac plače, to je zato što se oseća krivim“. „Ne baš uvek“, odgovara prva, kojoj se Adrián očigledno dopao. On ne samo da uspeva da se razbije od alkohola, već i da bude prebijen, a na njega oko baca upravo mlada i lepa konobarica Fabiana, koja ga vozi njegovim automobilom u svoj stan gde se on trezni, ali ujutro odlazi bez pozdrava. Kada su mu se utisci malo slegli, Adrián se vraća u bar, izvinjava se konobarici Fabiani, vodi je svojoj kući i tamo počinje njihova ljubavna avantura. Od tog trenutka, „The Hidden Face“ se pretvara u žešću trilerčinu, prvoklasnu misteriju, u kojoj reditelj Andrés Baiz demonstrira majstoriju.
Pošto je Belén misteriozno nestala, policija vodi istragu, čak sumnjajući da Adrián ima veze sa njenim nestankom. Fabianu ova situacija ne muči previše, osim što je jedan od policajaca njen bivši dečko, i uglavnom uživa u ljubavi sa Adriánom i u njegovoj luksuznoj kući. Dobila je ono o čemu je sanjala: zgodnog i bogatog čoveka i, čini se, ništa drugo je ne zanima. Međutim, ubrzo počinje da oseća da je još neko ili nešto u kući. Zvukovi dolaze iz lavaboa u kupatilu, iz tuša... Čuju se čudni zvuci u vodovodnim cevima, neobjašnjivo talasanje vode u kadi, topla voda se sama pojačava...
Posle otprilike pola sata počinje flešbek sa Belén, gde vidimo kako su ona i Adrián došli u Bogotu i saznajemo više detalja o njihovoj vezi, a u drugoj polovini filma saznaćemo šta joj se dogodilo. „The Hidden Face“ je pun napetih scena koje podsećaju na najbolje španske trilere poput „Sleep Tight“ (2011) ili „Timecrimes“ (2007). Ima nekoliko klišea, ali ima i nekoliko sjajnih obrta.
Adrián je daleko od simpatičnog lika, i odaje utisak da mu se ne može verovati. Fabiana je podmukla i nametljiva. U suštini, mi ne navijamo ni za jednog od njih, već nas zanima misterija.
Glumci su solidni, nisu spektakularni (da jesu, ovo bi bio film za čistu desetku, a inače, likove glume španski i kolumbijski glumci – Clara Lago kao Belén, Quim Gutiérrez kao Adrián i Martina García kao Fabiana), ali sigurno neće pokvariti utisak da se radi o veoma dobrom trileru. Priča je dobro osmišljena, jeziva atmosfera je opipljiva, režija perfektna... Film se bavi jednim pravim pitanjem: Koliko smo važni za naše voljene? Možda Belén nije nestala, možda je samo htela da dobije odgovore na neka pitanja? Možda je ovo samo test? Bilo kako bilo, „The Hidden Face“ je mnogo više od zabavnog filma. Iz tog razloga, ovaj film se mora gledati sa punom pažnjom od početka do kraja.
Kada se podvuče crta, „The Hidden Face“ je vrhunski triler. Gledaocu će vrlo brzo postati jasno da nešto nije u redu, ali on ne zna šta... A kada se kasnije otkrije o čemu je reč, to je uznemirujuće. Ovo je film koji ne treba propustiti.
Autor: Marko Jovanović
