Imajući u vidu veličinu džungle koju nazivamo pop muzikom, savršeno je jasno zašto su aršini pri kojima se vodimo kada za neki pop bend kažemo da nam je omiljen, krajnje lične prirode.

Nekome je dovoljan jedan hit na celom albumu, nekome samo da pevač/pevačica lepo izgledaju, nekome da uz ritam može da pleše, dok su najzahtevniji oni koji obraćaju pažnju na najsitnije detalje. Verujem da redovni čitaoci FatHipstera već pretpostavljaju među koju grupu se ubraja autor ovih redova.

Kao neko kome je upravo pop omiljeni muzički žanr, a uzimajući u obzir činjenicu da je besmislenih pop bendova više nego kusih pasa, priznajem da je lična selekcija pri kojoj album nekog pop bend ne završi u kanti za smeće, prilično surova.

Naime, od svih važnih stvari na prvom mestu je melodija – da bude zarazna i da vam ne dosadi ni kada je slušate više desetina ili stotina puta. Zatim, tekst pesme je vrlo važan sastojak – ukoliko pevač peva “Baby don’t go / I love you so” šanse da se vežem za stihove koji zvuče kao da ih je napisao predškolac, veoma su male.

Onda dolazi na red instrumentalna postavka pop benda: što veći broj muzičara i što više najrazličitijih instrumenata svakako doprinose muzici da ostane sveža i da se svaki put u njoj otkrije nešto novo. Kada na sve to dodate producenta koji voli svoj posao i koji je detaljista, dolazite do sledećeg zaključka – naime, po gruboj računici od desetak pop bendova, samo njih par će ispunjavati ove stroge zahteve.

To znači da ćete provesti mnogo vremena u preslušavanju prosečnih grupa, ali kada pronađete one koji to nisu, velike su šanse da veze između vas i njihove muzike traje decenijama. Na osnovu ovog uvoda sigurno vam je jasno da baš takvu muziku prave muzičari o kojima danas pričamo, a koji čine škotski sastav “Belle and Sebastian”.

Preporuka