"Pororoca": Misteriozni nestanak petogodišnje devojčice
Nestanak petogodišnje devojčice jednog nedeljnog jutra u parku u Bukureštu dovešće do raspada porodice koju upoznajemo već u uvodnim scenama filma „Pororoca“, čiju režiju potpisuje rumunski reditelj i scenarista Constantin Popescu. Ovo je možda njegov najzreliji film, a premijeru je imao na festivalu u San Sebastianu, gde je Bogdan Dumitrache osvojio Srebrnu školjku, odnosno nagradu za najboljeg glumca. Film je zatim prikazan i na drugim festivalima širom sveta, na kojima je takođe bio uspešan, ali to ne treba da čudi jer je rumunska kinematografija jedna od najkvalitetnijih u Evropi. Inače, Popescu se 2009. godine predstavio komedijom „Tales from the Golden Age“, na kojoj je radio sa čak četiri reditelja. Taj film, sastavljen od nekoliko kratkih priča, stigao je u vreme kada je rumunski film žario i palio, te se i Popescu ukrcao na taj voz, da bi se nakon sledeća dva, manje zapažena filma, prebacio na televiziju. U poslednjih 10 godina snimio je skoro stotinu epizoda raznih serija, da bi konačno snimio još jedan film, odnosno „Pororoca“, i to po sopstvenom scenariju.
Na samom početku filma „Pororoca“ sve izgleda savršeno. Imamo srećnu porodicu koja uživa u večernjim satima kod kuće – pije se vino i lagano se razgovara uz mnogo osmeha, ali ta idila će biti kratkog veka. Tudor (Bogdan Dumitrache) i Cristina (Iulia Lumanare) su bračni par koji će sutradan doživeti pravi pakao. Tudor ujutru izlazi iz stana sa dvoje dece. Pravac ka parku gde će sa decom uživati u sunčanom danu. Kada tamo stignu, trio se manje-više razdvaja: Tudor će sesti na klupu, a deca odlaze da se igraju. Telefonski pozivi postaju sve češći, Tudor odlazi da kupi kafu u blizini, a zatim se vraća na svoju klupu i nastavlja da baljezga na mobilnom telefonu. Istovremeno posmatra osmogodišnjeg sina kako igra fudbal, a kada ponovo pogleda u drugu stranu, odnosno u pravcu svoje petogodišnje ćerke Marije, ona više nije tamo gde je bila, nema je nigde.
Kada postane jasno da ovo nije nikakva igra ili šala, te da policija ne može da uradi ništa po pitanju nestanka, Tudor će sam pokušati da sazna šta se dogodilo njegovoj ćerki. I što dublje kopa – ispituje razne ljude po parkovima i prolaznike (čak i prati neke ljude), skuplja fotografije koje su drugi roditelji napravili u parku na dan kada je Marija nestala, nalazi sve manje tragova. Takva situacija će sve gore uticati na njegovo zdravlje, sve dok se ne pretvori u potpunog manijaka i izgubi svaku vezu sa stvarnošću.
Sve to je veoma realistično, pre svega, zahvaljujući prirodnom i ubedljivom nastupu Bogdana Dumitrachea, prirodnim rumunskim lokacijama, ali i ručnoj kameri koja prati Tudorovu paniku na svakom koraku, sa prirodnim trzajima u napetim scenama. Dok je situacija pod kontrolom i mala se igra u parku i kamera je mirna, ali u trenutku kada nestane, i kamera postaje nemirna i izgubljena kao i Tudor, koji ne može da se sastavi i prihvati činjenicu da ne postoji ništa u njegovoj moći što bi moglo da vrati njegovu ćerku. Očajnički počinje da cilja svoje žrtve kako bi se utešio iluzijom da se može osvetiti. Zlo koje se probudilo u Tudoru ne može se obuzdati i katastrofa je neizbežna.
„Pororoca“ je, dakle, veoma dobra psihološka drama koja se na zanimljiv način bavi verovatno najvećom traumom koja se čoveku može dogoditi, te gotovo na dokumentarni način pratimo sudbinu čoveka kojeg će krivica izjedati do samog kraja. Ipak, treba reći da je ovo film koji sve adute baca na svoje finale, no do njega treba imati dosta strpljenja, jer film traje čak dva i po sata.
Glumica Iulia Lumanare, koja igra ulogu majke, ne dobija šansu da bude u centru pažnje: u drugoj polovini filma njena patnja i lik su gurnuti u stranu, dok Bogdan Dumitrache nosi sam film na svojim ramenima. Reč je o izvanrednom rumunskom glumcu koji je glumio u filmovima kao što su „The Death of Mr. Lazarescu“ (2005), „The Way I Spent the End of the World“ (2006), „Portrait of the Fighter as a Young Man“ (2010), „When Evening Falls on Bucharest or Metabolism“ (2013)... Proglašen je za najboljeg glumca na Međunarodnom filmskom festivalu u Lokarnu za ulogu u filmu „Best Intentions“ (2011), a glumio je i u odličnom „Child's Pose“ (2013), koji je osvojio Zlatnog medveda u Berlinu.
„Pororoca“ nije od onih filmova koji će nam lako dati odgovore na pitanja, nije predvidljiv, ali zato i te kako zahteva ozbiljnog gledaoca koji ima strpljenja. Rezultat Constantina Popescua je psihološka drama koja oduzima dah – precizno režirana i vrlo dobro napisana. Nemojte misliti da znate kako će se ova priča završiti, jer ćete sigurno pogrešiti. Ima mnogo toga za razmišljanje nakon što se film završi.
Autor: Marko Jovanović
