Krvava odaja
Anđela Karter
Narodna knjiga / 2004

Ne morate odlično poznavati književnost da biste čuli za postmodernizam. Ali možda ste se više puta zapitali šta ta reč uopšte znači. Postmodernizam je pravac u umetnosti koji je danas dostupan, a nastao je kao reakcija na modernizam. O karakteristikama modernizma i postmodernizma možemo pričati neki drugi put, ali bitno je znati da se postmodernizam dosta bazira na već starim delima umetnosti na koje se danas na neki način reaguje, ili koji se recikliraju. Zato mnoga dela postmodernizma imaju neke veze sa Biblijom koju uzimaju kao primer ili kao referencu, uzimaju se stara dela pa se prerađuju ili se piše o ljudima koji su živeli i njihova istorija se ponovo priča na neki drugačiji način. Krvava odaja je zbirka priča koja je idealan primer šta to postmodernizam može da podari književnosti. Evo o čemu je tačno zbirka Krvava odaja i zašto bi trebalo čitati Anđelu Karter.

Anđela Karter bila je poznata britanska spisateljica koja je pre svega bila poznata zbog svog neverovatno bogatog rečnika i upotrebe magijskog realizma. Magijski realizam je pravac u književnosti u kom se neke čudne i neobjašnjive stvari u romanu posmatraju kao potpuni normalnim. Tako su njena dva najpoznatija romana, Noći u cirkusu i Mudra deca dva najveća primera magisjkog realizma. U prvopomenutom romanu je protagonistkinja, na primer, devojka koja poseduje krila i zbog toga radi u jednom cirkusu. Na isti taj način, Krvava odaja je roman koji ne pokriva samo magijski realizam u neku ruku, već i postmodernizam u vidu rekonstruisanja starih književnih dela – u ovom slučaju bajki i legendi od kojih većinu znamo.

Zbirka počinje istoimenom pričom, a kao glavni izvor ove priče jeste legenda o Plavobradom. Plavobradi je francuska legenda/bajka, koju je Anđela Karter malo preradila, i dala potpuno drugačiji glas i stas kako Plavobradom, tako i devojci koja je narator ove priče. Iako se kraj originalne legende i Karterine priče ne razlikuju mnogo, Anđela Karter se dosta bavi psihologijom likova. Ipak, možda će najbolji utisak na čitaoce sa naših prostora ostaviti dve priče koje su bazirane na bajci Lepotica i zver. Obe priče imaju svoje sličnosti sa originalnom bajkom, ali svaka na neki način odstupa od originala, i u tome je čar onoga što Karterova piše. Kada se na sve to doda Karterin veličanstven jezik i rečenice koje su prosto savršene, dobijaju se bajke za odrasle koje se čitaju sa istom magijom kao prvi put. Osim Plavobradog i Lepotice i zver, Anđela Karter koristi i priču o CrvenkapiSnežani (bez 7 patuljaka), ali takođe i stvara nešto potpuno drugačije kombinujući bajku o Crvenkapi i Alisu u zemlji čuda, stvarajući upečatljivog lika Wolf-Alice.

Iako su neke bajke prilično interesantne u novom ruhu, neke su manje-više iste kao i svoji originali, s tim što im Karter daje jednu potpuno novu pripovedačku dimenziju. Svako u ovom romanu je odrastao i svaka priča je napisana da bi je čitala odrasla osoba, što je i čar ove zbirke. Ali, ona nudi mnogo više od običnih priča. Glavne teme ove zbirke su pre svega feminizam, jer je svakom ženskom liku u ovoj zbirci dat glas i mogućnost izbora, što nije bio slučaj kada su se pisale/pričale originalne bajke i legende. S obzirom na to da je ovo na neki način i zbirka gotskih priča, ovo je još bitnije: u gotskoj književnosti ženski likovi su slabi i zavisni od drugih, dok su u ovoj priči jaki i apsolutno samostalni.

Dela Anđele Karter su prevođena na srpski jezik pod znakom izdavačke kuće Narodna knjiga, ali je danas možda malo teže naći njihove knjige. Ipak, Krvavu odaju možete poručiti na srpskom jeziku sa sajta Delfi i košta oko 500 dinara. Međutim, ukoliko želite da čitati u originalu na engleskom jeziku što definitivno preporučujem ukoliko znate engleski jezik jer morate doživeti njen vokabular, možete je poručiti OVDE po ceni od nekih 1000 dinara.

Prikaz je originalno objavljen na blogu Bukmarkić.