The Heavy Heavy - Life and Life Only [2023]

Aug 06, 2023

The Heavy Heavy

Life and Life Only

ATO Records / 2023

8.9

Dok slušate debi album „Life and Life Only“ brajtonskog kvinteta The Heavy Heavy koji predvode Will Turner (vokal/gitara) i Georgia Fuller (vokal/klavijature), (u bendu su još i Benjamin Parker (gitara/vokal), Thomas Holder (bas/vokal) i bubnjar James Porter) možete pomisliti da slušate neki fenomenalan bend sa kraja 60ih i početkom 70ih čija je muzika, sve ove decenije, nekim čudom bila zatrpana na nekom tavanu, pa je tek sada otkrivena. Jer da su The Heavy Heavy stvarali muziku pre pola veka, njihova muzika bi tada sigurno bila u samom vrhu top listi, i do sada bi pesme sa pomenutog albuma već postale van vremenski klasici.

Ipak The Heavy Heavy stvaraju muziku sada, u drugoj deceniji XXI veka, i iako njihova muzika itekako ima očaravajući retro zvuk psych rocka 70ih, soula, muzike britanskih mod bendova, te malo folka i mnogo duha muzike hippie pokreta iz tog perioda, ona je proizvod muzičara stasalih u dvadesetprvom veku, što se da osetiti kako u sklopu pop harmonija tako i u izuzetnoj produkciji.

The Heavy Heavy su prošle godine objavili svoj debi EP „Life and Life Only“, na kojem je bilo šest pesama. Januara ove godine bend je objavilo debi album pod istim imenom kao i EP. U osnovi to jeste taj EP, sa istih šest pesama, kojima je još pridodata live verzija pesme „Man of the Hills“, akustična verzija „Go Down River“ kao i tri fantasične obrade i to „Desert Raven“ Jonathana Wilsona, „Real Live Baby“ Father Joh Mistyja i „Guinnevere“ Crosby, Stills & Nash.

Ono što se odmah da primetiti su savršeno ukomponovne muško-ženske vokalne harmonije Turnera i Fullerove. Georgia Fuller ima apsolutno fantastičan vokal, tako moćan da se naježite dok je slušate, što se i te kako da osetiti u živoj verziji pesme „Man of the Hills“ koji u kombinaciji sa toplim i mekanim vokalom Turnera stvara savršeno harmoničan vokalni amalgam.

Još jedan od neverovatnih kvaliteta ovog albuma je da zrači neverovanto pozitivnom sunčanom i toplom atmosferom. Jednostavno ne možete, a da ne osetiti opšte zadovoljstvo i euforiju dok slušate recimo „All My Dreams“. Muzika ovog benda bogata je predivnim muzičkim detaljima savršeno ukomponovanim, od tekstura gitare, prodornih gitarskih solo deonica, psihodeličnih klavijatura u pozadini, i gotovo plesne ritam sekcije.

Dok se u prvoj pesmi albuma da osetiti uticaj bendova poput Jefferson Airplane i Janis Joplin, „Go Down River“ je takođe prelepa melahnolična i mirnija, kombinuje uticaje Boba Dylana sa Motown zvukom.

The Heavy Heavy svoju inspiraciju svakako crpe kako iz britanske mod subulture i bendova 60ih i 70ih , poput The Hollies, The Zombies, The Kinks i The Rolling Stones, te američkih „hippie“ bendova poput pomenutih Jefferson Airplane, The Mamas and Papas ili Fleetwood Mac. „Man of the Hills“ je upravo u muzičkom dvorištu pomenutih američkih bendova.

„Miles and Miles“ je nošena odličnim gitarskim rifom, euforična, dinamična i osunčana, zvuči kao savršen soundtrek za krstarenje na Harley Davidsonu. Upravo je ova pesma, uz „Go Down River“ bila u top 5 radijskih hitova u SAD.

„Sleeping On Grassy Ground“ je još jedna od mirnijih pesama sa ovog albuma, te zvukom je bliža uticajima pomenutih britanskih bendova, dok ovaj autorski deo zatvara „Why Don't You Call?“ kojoj dominiraju odlične deonica na klavijaturi, koji bi bez problema mogli biti deo nekog hita The Doors.

Veoma se retko dešava, barem meni, da mogu za neku pesmu da kažem da je možda bolja od originala, ili bar da meni više leži od originala. A još kada je to fantastična pesma „Desert Raven“ genijalnog Jonathana Wilsona, onda je jasno da je verzija na ovom albumu po svemu izvanredna. Da li je to zbog ženskog vokala, ili savrenih orkestralnih aranžmana, možda i opteg svetlijed tona od Wilsonovog originala, ali verzija The Heavy Heavy mi svakako u poptunosti nosi duh Laurel kanjona.

Slično se može reći i za „Real Life Baby“. Iako su The Heavy Heavy ostali prilično verni Father John Misty-jevom originalu, ipak su uneli toliko svog zvuka da su je gotovo načinili svojom.

Nije dovoljno biti inspirisan nekom muzičkom erom i bukvalno preslikati zvuk tog doba kako bi se napravilo nešto dobro. U pogrešnim rukama to obično zvuči užasno i brzo pada u zaborav.

Sa The Heavy Heavy to nije slučaj, njihova muzika je toliko retro da zvuči savršeno sveže a to mogu samo majstori poput ovog Brajtonskog kvinteta. Ne mogu da se skoro setim albuma koji mi je toliko dug držao osmeh na licu, i nakon pola godine i mnogo mnogo preslušavanja to i dalje radi.