Vincent Neil Emerson - Fried Chicken and Evil Women [2019]
Vincent Neil Emerson od svoje 20 godine redovno nastupa po honky tonkovima i barovima Fort Wortha. Kao dete samohrane majke, delom indijanskog porekla, iz plemena Choctaw-Apache iz Ebarba u sjevernoj Louisiani, odrastao je u Van Zandt okrugu u Texasu. U 16toj godini je napustio majčin dom, kako bi slobodno lutao po Texasu i usput radio razne neobične poslove. U 18toj godini je počeo da svira gitaru i da piše pesme, da bi vrlo brzo počeo od toga da zaradjuje. Njegovi muzički uticaji kreću se od teksaškog folka Townesa Van Zandta, Blazea Foleya i Guya Clarka do klasicnih honky tonk i blues pesama Webba Piercea, Raya Pricea i Hanka Williamsa.
Iako je u lokalnim okvirima izgradio ozbiljnu reputaciju, i stekao veliki broj poznatih fanova, kao što su kolege Leon Bridges, Charley Crockett i Calter Wall, tek ga je pojavljivanje u na Youtube kanalu haićanina Jasona Momoe, zvezde Aquamana i Game of Thronesa predstavilo široj javnosti (On the Roam - https://www.youtube.com/watch?v=zWtQYVt-zHg). Inače je Momoa planirao da u svojoj emisiji predstavi samo Caltera Walla, ali mu se Emersonova muzika toliko dopala da je odlučio da i njega uključi. Takode, postavio je video i na svom Instagram nalogu, „Nisam se zbog toga proslavio preko noci“, rekao je kasnije Vincent kroz smeh, "Ali mi je mnogo pomoglo."
Fried Chicken and Evil Women je album mladog izvođača ali ni u jednom trenutku ne zvuči tako. Ima nečeg opuštenog ali istovremeno i samouverenog u načinu na koji su ove pesme snimljene i miksovane. Stihovima "I quit drinkin' yesterday..." ovaj LP kreće lagano da se otvara, poput špila karata. "25 & Wastin' Time" vas honky tonk klavirom i stil gitarom uvlaci u opuštenu teksašku svakodnevicu ovih "novih odmetnika". Ovo se ne odnosi na gomile hipstera, koje se po kalupu uvlače u staromodnu garderobu i pokušavaju da naprave karijeru drndanjem po zaboravljenim standardima, kojima je scena preplavljna, već na šacicu mladih trubadura koji poseduju zdravu prizemnost i iskrenu autenticnost. Pravi primer je "Willie Nelson's Wall", pedal stil gitara i swing vajb, čiji slikoviti opisi stanja izmenjene svesti, poput “I’m as high as a fly on Willie Nelson’s wall” odmah stavljaju osmeh na svako lice. “Fried Chicken and Evil Women” nastavlja u šaljivom tonu, da bi “The Bad Side of Luck” prešla na ozbiljnije teme, gde VNE demonstrira da je i odličan tekstopisac. U sličnom mračnom tonu je i "7 come 11", koja ide više ka Western zvuku. Ova pesma je na Charleyja Crocketta ostavila takav utisak, da je odmah snimio svoju verziju i uvrstio je na svoj ovogodišnji album The Valley. LP zatvara fenomalna "Highway Shine", napisana za duge američke autoputeve, u stilu Krisa Kristoffersona sa simpatičnim naklonom legendarnom Billy Joe Shaveru.
Ono što izdvaja Vincenta Neila Emersona od sličnih izvođača je je njegov neformalni, lenji stil pevanja. Osim toga, Fried Chicken and Evil Women je klasičan country album, sa deset originalnih pesama, koji po kvalitetu može da se nosi sa klasicima žanra. Iako kvalitet u današnje vreme nije garancija uspeha, moramo se nadati da će ovaj LP barem omogućiti ovom mladom trubaduru da nastavi da piše i da snima muziku. U protivnom izgubićemo mnogo toga, poput prilike da konačno čujemo studijsku verziju pesme "Roadrunner".
