Bambara - Love on my Mind [2022]
U senci događaja koji pogađaju svet poslednjih desetak dana, veoma je teško slušati muziku, misliti o njoj, a posebno pisati. Muzika, zabava, umetnost, sport i još mnogo toga postaje potpuno beznačajno pred slikama patnji i razaranja jednog naroda u činu brutalne agresije znatno moćnijih suseda, na čelu sa jednim obesnim psihopatom i ludakom, koji je zarad svog kaprica doveo civilizaciju na rub apokalipse. Možda bi neko pomislio da su to slike na koje smo već trebali da oguglamo, ali to jednostavno ne sme da bude tako, sve jedno koja je od strana geopolitičke podele sveta u ulozi zlikovca i tlačitelja.
U takvoj jednoj atmosferi, kao krucialni instrument u borbi protiv duboke depresije, očaja, napada besa i razdirućeg osećanja nemoći pokazao se „Love on my Mind“, novi mini album ili EP, američkog post punk benda Bambara.
Bambara je bend koji iz albuma u album sve više kristališe i polira svoj zvuk, i svaki sledeći put zvuče još bolje i upečatljivije. Bambara koju čine braća Reid Bateh (vokal/gitara), Blaze Bateh (bubanj) i William Brookshire (bas), osnovani u Atlanti, trenutno nastanjeni u Bruklinu iza sebe imaju 5 albuma, „Dreamviolence“ (2013), „Swarm“ (2016), „Shadow on Everything“ (2018) i „Stray“ (2020).
“Love on my Mind” nosi prepoznatljivu gothic/western atmosferu ovog benda, koja elegantno klizi na finoj granici izmedju mračne realnosti i psihodeličnih košmara. Zvuk benda omeđen dubokim, baršunastim vokalom Reida Bateha, prećen zvonkim, neodoljivim gitarskim melodijama i rifovima, ritam sekcijom koja tutnji, obogaćena i produbljena mračnim sinitsajzerima, saksofonom kao i gostujućim vokalima Brie Salmene (Figs) i Drew Citron (Beverly, Public Practice).
“Slither on the Rain” na samom početku albuma potapa slušaoca u gothic atmosferu, kako dominantnim tmurnim sintisajzerima, tako i jednako mračnom gitarskom melodijom dodajući stabilnost i težinu ritam sekcijom.
“Mythic Love” donosi spoj sa jedne strane country western atmosfere oslikana odličnim duetom Reid Bateha i Brie Salmene, kao i reskim gitarskim linijama, a sa druge strane punk energiju koju čini Brookshireova bas linija i bubanj Blaze Bateha. “Birds” je po svemu jedna od onih vanvremenskih, gotovo savršenih pesama, koje odskoče u ionako nadprosečno dobrom albumu. Melanholične sintisajzera presecaju gore pomenute zvonke i neodoljive gitarske melodije. “Birds” kao i “Point & Shoot” su poput soundtreka za lutanje mračnim ulicama velegrada, i zadimljenim birtijama prepunim ljudi kojima je sreća odavno okrenula leđa.
