Muškarci možda imaju fizičku snagu, ali čak ih ni to ne čini jačim polom. Jači pol je onaj čija kičma ostaje prava i čija glava ostaje čista i posle gomile izazova koje nam život pakuje, a iz mog iskustva većinu tih uspravnih osoba čine žene. Ali ovaj svet je glup i nije potreban neki mozak da to uočimo. Svakako treba imati u vidu da reč "budućnost" nije slučajno ženskog roda.
Današnja Gistro FM epizoda je prepuna žena. Imamo četiri albuma nedelje i sve ih potpisuju žene. Pre svega tu je Kejti Kračfild, poznatija kao Waxahatchee. Ova devojka iz Alabame, nastanjena u Teksasu, pre par godina je ostavila alkohol i sada snimila svoj šesti album koji je kruna njene karijere. Slično se može reći za novo izdanje Ife Donovan iz Bostona. On nosi onaj duh koji su imali neki od najlepših sunčanih albuma Džoni Mičel iz sedamdesetih. Novi solo album ima Ejdrijen Lenker iz benda Big Thief, a na njemu još jednom čujemo raskošni talenat ove žene, koja je umesto fensi studija sve to snimila na skromnoj opremi i od toga napravila prednost umesto mane. Kako? Preslušajte. Četvrti album nedelje potpisuje Džulija Holter iz Los Anđelesa, koja je možda na najlepši način u svojoj karijeri spojila pop, ambientalnu, kabaretsku i eksperimentalnu muziku. A njena karijera ne traje od juče. Od noviteta vas čeka još novi album Teksašanke Kejsi Masgrejvs, nova pesma Nika Harvija, koja btw. meni zvuči lepše od svega što je Nik Kejv snimio poslednjih nekoliko godina, genijalni novi bend iz Njujorka Joyer, nove pesme za Khruangbin i Brajana Ina, a tu je i nestvarno lep duet između Glena Kembela i Houp Sandoval iz Mazzy Star. Gistro evergreen je debi izdanje Dena Snejta, koji se te 2001. predstavljao kao Manitoba, a danas ga znamo kao Caribou. Minimalna elektronika nikad nije zvučala bogatije. Slušamo još dve savršene džez teme Bubiše Simića koje je pre neki dan u Domu sindikata odsvirao Big Band RTS-a, zatim Džona Lenona, Džoni Mičel, Four Tet, Elephant Stone, Toma Vejtsa, Efterklang i Zaka Kondona iz grupe Beirut i svašta još.
Muzika iz današnje emisije je toliko lepa da nema veze ni sa kakvim vremenskim prilikama, ali je više nego idealna za ovo prohladno nedeljno jutro.
Na omotu je slika Džeka Vetrijana.