Mixtape [2021]
Čudno kako danas izgleda kraj prošlog veka iz današnje perspektive. Pojava interneta je sve promenila, a paranoja izazavna ’milenijalskom bubom’ samo će svet uvesti u talas teorija zavera i izazvati poplavu foruma i veb zajednice komunikacijom van prvobitne namene konekcija, što će zauvek promeniti generacije rođene osamdesetih godina prošlog veka.
Milenijalskom generacijom se upravo bavi film Mixtape, coming-of-age drama o odrastanju u pregrađu autorke Valeri Vajs (Valerie Weiss), gde iz perspektive šesnaeastogodišnjakinje posmatramo haotičan svet odrastanja bez majke, uz baku kao uslovnu supstituciju.
Beverli Mudi je klasična, vedra američka srednjoškolka, koja jednog dana pronalazi mix kasetu svoje pokojne majke, i u pokušaju da otkrije autore i bendove pesama sa kasete, prati agendu po kojoj će joj kompozicije pomoći da uspostavi konekciju sa roditeljem kojeg se seća samo na osnovu fotografija.
Baka koju glumi Džuli Bouven (Julie Bowen) pokušava da uspostavi tihi autoritet, ali joj priča o prošlosti svoje kćerke remeti uspostavljeni balans, te je ta tema priličan tabu u porodici, što otvara mladoj Beverli prostor da preko lokalne prodavnice vinila i kaseta, i arogantnog bivšeg rok muzikanta, kreaira sliku u kakvom svetu su živeli njeni pokojni, nesrećno nastradali roditelji.
Mixtape je jedna od onih coming-of-age drama koja romantizuje prošlost i odrastanje u malim sredinama, gde svaka vrsta posebnosti i različitosti po stereotipnom automatizmu biva tretirana kao društvena anomalija, i tu Vajsova ne maši temu, pa je čak i narativ usmeren da nema velike emotivne patose niti patetične diskurse, što i jeste preporuka za one kojima nije namera da zadiru u srž boli odrastanja bez roditelja.
