Ted Lasso - Sezona 2 [2021]
Prošle godine, nakon prve sezone tv serije „Ted Lasso“ bilo je očigledno da se radi o veoma dobrom tv ostvarenju. Ove godine to su potvrdile i tri Emmy nagrade Jasonu Sudekisu, kao najboljem glumcu u žanru komedija. Hanna Wadingham u ulozi vlasnice fudbalskog kluma AFC Richmond, i fenomenalni Brett Goldstein u ulozi ostarele i nekade velike fudbalske zvezde Roya Kenta dobili su nagradu za najbolje sporedne uloge u ovom žanru.
Ono što se svakako da primetiti u drugoj sezoni, jeste da scenaristi više nisu mogli da se oslanjaju na onaj šarmatni i neodoljivi humor koji donosi portret jednog amerikanca i potpunog fudblaskog neznalice, kao trenera fudbalskog kluba. U prošloj sezoni fokus je ponajviše bio na glavnom liku, Ted Lassou koga je izvanredni Sudekis veoma dobro otelotvorio, i njegovom putu od jednog na izgled tupavog i iritantnog amerikanca u jednu do srži iskrenu, poštenu i pre svega dobru osobu, koja jednako pridobija kako likove u tv seriji tako i gledaoce.
Druga sezona je zato donela malo razgranatiju priču kada se radi o ostalim likovima, malo ih detaljnije razradila i dublje zašla u njihove lične živote i priče. Naravno, centralna nit je i dalje fudbal i borba AFC Richmonda za ulazak u Premijer ligu, ali kao i u prvoj sezoni fudbal nije primarna tema koliko su to upravo životi glavnih likova koje mnogo više pratimo van samih fudbalskih dešavanja.
Kreatori su u drugoj sezoni želeli da se uhvate u koštac sa malo drugačijim temama, ponajviše prihološkim problemima junaka. Iako su u pitanju veoma ozbiljne teme i veoma dobar momenat je jedan zanimljiv pristup istima, koji i pored ozbiljnog pristupa na kraju ipak zrači vedrinom i pre svega nadom, što je itekako potrebno u suočavanju sa ovakvim tegobama.
Iako i dalje dobar deo šarma ove tv serije leži na izvanrednoj ulozi Jasona Sudekisa, kao što sam napomenuo, znatno više prostora dobili su ostali likovi, pa imamo mnogo bolji uvid u recimo život trenera Bearda (Brendan Hunt), vlasnice kluba Rebecce Welton, Higginsa (Jeremy Swift), pojedinih igrača i ponajviše Keeley Jones (June Temple) i posebno Roya Kenta, gde je Goldstein uspeo da upečatljivo otelotvori veoma zanimljiv lik nekada velikog igrača na pragu fudbalske penzije.
Ovakav pristup, hvatanja u koštac sa malo težim temama i davanja prostora ostalim likovima u drugoj sezoni dao je odlične rezultate, ali je takođe doveo do suptilnije i zrelijeg humora, i neverovatno dobre i pozitivne energije koja zrači iz svake epizode i čini da se zaista dobro osećate nakon tih 30tak minuta provedenih uz epizode tv serije „Ted Lasso“
