Deafheaven - Infinite Granite [2021]

Deafheaven
Infinite Granite
Sargent House / 2021
9.3
9

Metalci su često žrtve stereotipa,da ne vole da se menjaju. Sve jedno da li su u pitanju muzičari ili fanovi muzičkih žanrova koji imaju metal u svom imenu. Pa ipak, u svakom stereotipu ima i istine. Tako još uvek imamo veoma aktivne metal bendove koji i dalje sviraju i stvaraju muziku kao da su u 80im. Njih naravno prate fanovi, stari ali i novi, koji i dalje slušaju to isto, bez puno želja da se oprobaju u nečem malo drugačijem, i smatraju pravim svetogrđem svako odsutpanje od samo postavljenih postulata omiljenog im muzičkog pravca.

Naravno da je i u ovom muzičkom pravcu, kao i u svakoj drugoj bilo onih koji su pomerali granice, eksperimetisali, stvarali nešto novo, ponekad, na žalost, samo da bi upravo to novo postala nova muzičke dogma.

Deafheaven nikada nisu poštovali pravila, niti bilo kakve muzičke granice. Bilo je to jasno još nakon njihovog prvog „Roads to Judah“ (2011), ali je „Sunbather“ (2013) taj album koji je poptuno jasno stavio do znanja da ovaj bend želi i može mnogo više od pukog pokoravanja nametnutim pravilima.

Ako se prati njihova karijera kroz četiri prethodna albuma gde su pored pomenutih još i „New Bermuda“ (2015) i Ordinary Corrupt Human Love(2018), njihov peti album „Infinite Granite“ zvuči kao potpuno očekivan stepenik u njihovoj muzičkoj evoluciji, posebno nakon odličnog prethodnika.

Pa ipak ovaj album donosi puno iznenađenja i ono što je najočiglednije, „Infinite Granite“ nije metal album, koji u sebi ima uticaje shoegaze ili dream popa, već je punokrvni shoegaze album kroz koji se provlači po koji metal muzički motiv.

Prvo što se da primetiti, od samog početka aluma i pesme „Shellstar“ je da George Clark peva čistim vokalom. Clark ima veoma dobar vokal, prijatne boje, koji se savršeno uklapa u muzički preokret koji je bend načinio. Clark je svoj vokal koristio odlično i o onoj „growl“ varijanti, na prethodnim albumima, gde smo dali primetiti da, i sa tim stilom pevanja pokušava da kroz vokalne aranžmane provuče melodije atipične za metal žanr.

Clarkov vokal svakako ima određena ograničenja, ali kod svakog vokaliste najvažnije je da poznaje svoja ograničenja i svoj instrument koristi na najbolji mogući način, i to Clark upravo radi.  U svakoj pesmi odlično aranžiran, sa veoma lepim harmonijama i melodijama, koje savršeno odgovaraju zvuku benda na ovom albumu.