Fucked Up - Dose Your Dreams [2018]
Korene zvuka kanadskog benda Fucked Up možemo naći u hardcore punk muzičkom pravcu, ali njihova muzika je mnogo više od toga. Fucked Up su osnovani u Torontu, postoje od 2001.godine, iza sebe imaju 5 albuma i gotovo od početka nastupaju u istoj postavi Damian Abraham (vokal), Mike Haliechuk (gitara), Sandy Miranda (bas), Josh Zucker (gitara), Ben Cook (gitara, vokal) i Jonah Falco (bubanj).
Kreativnost i hrabrost, ne priznavanje nikakvih kreativnih ograničenja postavljenih raznim samonametnutim postulatima od strane muzičkih žanrova i konstantno pomeranje granica istih, je nešto što karakteriše muziku ovog benda od samog njihovog početka.
Na petom Dose Your Dreams ima 18 pesama na kojima su Fucked Up napravili nahrabriji i najveći iskorak u karijeri, tako da je Owen Pallett (kanadski multi instrumentalista koji je na ovom albumu sarađivao sa njima) čak uporedio ovaj album sa legednarnim albumom Screamadelica benda Primal Scream.
Hrabrost, inovativnost i eksperimentisanje ne znači apriori da će rezultat uvek biti kvalitetan, a još manje da će biti legendarnih razmera. Moram da priznam da je samo upoređenje Dose Your Dreams sa albumom Screamadelica stvorilo izvesne predrasude i pre nego što sam pšreslušao ovaj album, jer se dotični album benda Primal Scream meni nikada nije dopao, nakon koga sam i potpuno prestao da ih pratim.
Kada se zvuk benda zasniva na 4 gitare, uključujući i bas, a vi jedan deo pesama debelo mada ne prevelik, začinite i uvijete elektronikom, bar meni lično pre će delovati kao nedostatak inspiracije ili kreativnosti negoli bilo šta drugo.
Njihov preoznatljiv zvuk koji čine žestoke gitare. čvrst ritam, moćan režeći vokal Abrahama, začinjen psihodeličnim saksofonom, klavirom, gudačkim aranžmanima, na prethodnim albumima uvek su dolazili u pravoj razmeri, čime je njihov muzički iskorak uvek delovao kao pravi potez.
Does Your Dream nije imao isti efekat na mene kao Screamadelica. Album otvara “None of Your Buisness” koja lagano kreće klavirom i sanjivim ženskim vokalom da bi ubrzo eksplodiralo u prepoznatljivu i očekivanu baražnu vatru čvrstih gitara, odličnog Jonah Falcoa na bubnjevima i pre svega Abrahamovog režanja i urlanja.
Raise Your Voice” i “Tell Me What You See” nastavljaju sličnom ritmu, lep vokal Sandy Mirande je odlična kontra teža Abrahamovom vokalu, dok sve gitrare slikaju lepu pop melodiju, prošaranu frenetičnim saksofonom ili gitarskim solo deonicama.
Koktel žanrova i kretanje kroz njih, nenametljiva fluktuacija tempa, između pesama koje čine preoznatljive celine.
Žestoke i bučne poput “House of Keys”, “Living in a Simulation”, “I Don’t Wanna Live in This World Anymore” čine najveći deo. Melodične “Normal People”, “The One I Want Will Come for Me” sa Haliechuckom na glavnim vokalima, ili “Come Down Wrong” sa J. Mascisom i Jennifer Castle kao gostima spuštaju tempo ka indie rocku, psihdelična elektronika “Dose Your Dreams” koja je jedna od pesama koju je svojim aranžmanima obogatio Owen Pallett, sanjive “Two I’s Closed” , “Love Is an Island in the Sea”, mešavina elektronike i čvrstih gitara na “Mechanical Bull” i “Accelerate” obogaćuju atmosferu albuma.
Neke od ovih pomenutih pesama, posebno “Mechanical Bull” i “Accelerate”, koje su potpuno nove u muzičkom opusu ovog benda nose dovoljno njihovog pečata da ne odskaču previše ili kvare ugođaj fanovima koji su tu pre svega zbog zvuka koji je bend gajio na prethodnim albumima.
Na svom petom albumu Dose Your Dreams Fucked Up nastavljaju sa svojim muzičkim avanturama i istraživanjima. Za sada im ovaj pristup uspešno polazi od ruke i sa nestrpljenjem možemo očekivati da čujemo gde će ih sledeći album odvesti.
