The Sleepless [2020]
Gluvo je doba noći u Njujorku, 3 sata ujutro, a dva insomnijaka praktikuju uobičajenu rutinu kako prizvali snove... u nedostaku istih, izaći će do obližnje trgovine i naići jedno na drugo.
Autor nezavisnog filma The Sleepless Majkl DiBjazio Ornelas (Michael DiBiasio-Ornelas) svoje ljubavno pismo voljenom gradu i bukvalno započinje u gluvo doba noći, kako bi svoje junake odveo u svitanje, samo nakon što su njih dvoje obišli gomilu urbanih lokacija i parkova.
Njih dvoje su naizgled nespojiv par: ona je nepopravljivi i nepoverljivi cinik, logično introvertna i sofisticirana, a on je na početku nespretan i smešno navalentan, ali uspeva svojom iskrenošću i harizmom da okupira njenu pažnju, te tako oni kreću u šetnju kroz noć.
Šetnju koja nosi umerenu teatralnost i potpunu otvorenost likova, što je sasvim prirodno vremenskom okviru u kome se kreću, jer svitanje brutano razotkriva maske i tajne ako one postoje kao prepreka iskrenom odnosu, a njih dvoje su u sat i kusur šetnje uspeli nešto što osnova filmskog, romantičnog obrasca podrazumeva – konekcija sa klikom i iskrom otelotvorena u obliku funkcionalne veze između dvoje odraslih.
The Sleepless je rađen u crno-beloj tehnici, što po difoltu asocira na autorovo romantiziranje prošlosti i traženje vizuelne inspiracije u italijanskim i francuskim dramama iz šezdesetih godina, pa ipak DiBjazijev film je fina stilska vežba na ulicama Njujorka, a za pozitivniji utisak fali joj nešto više kreativne dramatizacije i promene tempa režije.
