Ethos [2020]
Kad pomislimo na serije koje dolaze iz Turske prva asocijacija jesu sapunice, koje su na našim prostorima zamenile slične serije iz Meksika i Indije – melodrame bez kraja, koje u fokusu imaju zabranjenu ljubav koja nailazi na sve moguće prepreke sve dok dobro ne pobedi zlo u poslednjoj epizodi; pa mame, bake i tetke koje su primarna publika mogu sa suzom u oku da odahnu. Ipak, ova serija sa Netflixa je odlična drama od 8 epizoda i prikazuje život u savremenom Istanbulu, gde se spajaju tradicionalno i moderno, Istok i Zapad.
Ovde pratimo nekoliko likova, različitih socio-ekonomskih pozadina, koji su međusobno povezani, a da toga nisu ni svesni. Iako nema glavnog lika, možemo reći da je neko ko nas uvodi u svet ove serije Merjem, mlada devojka koja živi sa bratom, njegovom ženom i dvoje male dece. Ona nije udata, veoma je konzervativna, i sve je posvetila bratovoj porodici jer njegova žena pati od depresije i suicidalna je. I sama Merjem ima probleme jer joj se dešava da se iznenada onesvesti, a kako nema fizičkih problema verovatno je razlog psihološki. Uglavnom joj se dešava da se osnesveti kada prisustvuje svadbama, bilo lično ili kad ih gleda na tv-u. Nju upute kod psihijatra Peri, iako bi se Merjem radije obratila svom verskom poglavaru hodži.
Tako upoznajemo psihijatra Peri, savremenu ženu koja se pre oslanja na razum i logiku, nego na emocije i sa svojim psihijatrom Gulbin priča o tome kako oseća bes na žene u Turskoj koje kao Merjem se pokrivaju maramom i okreću religiji i porodici umesto feminizmu i progresu. Odlično su prikazane scene Merjenine terapije sa Peri, pa potom Perine sa Gulbin, gde vidimo kako psihijatar koji bi trebao da bude nepristrasan zapravo nije i svako se na svoj način nosi sa ličnim predrasudama i refleksuje svoje probleme na druge.
Preko Peri upoznajemo njenog psihijatra Gulbin, koja svo vreme sluša Perine izjave o ženama sa maramama da bi potom otkrili da je Gulbinina sestra jedna od tih tradicionalnih žena. Sa druge strane, Gulbin je slobodnoumna i ima vezu sa plejbojem Sinanom. Da su svi ovi ljudi povezani shvatamo kad otkrijemo da je Merjem Sinanova kućna pomoćnica i beznadežno zaljubljena u njega, a Sinan se takođe viđa i sa mladom glumicom Melisom, koja se na času joge sprijatelji sa Peri. Tu su i Merjemin brat Jasin, koji ne zna kako da se nosi sa ženinom depresijom; njegova suicidalna supruga Ruhije koja krije traumu iz prošlosti; pa njihov hodža, njegova porodica i ćerka koja krije da je gej.
Iako ima puno likova, kroz 8 epizoda svakoga od njih uspevamo da razumemo i povežemo se sa njima, pre svega zahvaljujući odličnoj razradi karaktera i sjajnih glumaca koji ih igraju. Iako je smeštena u Tursku, verujem da će ova serija naći put do internacionalnih gledaoca jer prikazuje živote običnih ljudi i svakodnevnih problema sa kojima se nose, bilo to veze, ljubav, tajne, porodica, traume, psihološki problemi, vera, tradicija, socijalno-ekonomske razlike i sve ono što čini život u ovom modernom dobu.
Ethos nema velikih melodramatičnih momenata, već je više introspektivna i spora, ali nikad dosadna. Svaka scena ima svoju svrhu, bilo to razgovor između dva lika koji nam otkriva bitan detalj ili momenat kada jedan lik gleda TV i vidimo ih same, pa čitajući njihov govor tela razumemo kako se osećaju. Niko od brojnih likova ovde nije loš ili dobar, i sama serija ih prikazuje tako da nikog ne osuđuje već prikazuje obične ljude koji se nose sa ličnim problemima i sve ono što čini život. Zbog psihološke razrade likova ovu seriju bih preporučio svima – od fanova The Sopranos (scene sa psihijatrom naročito), fanovima introspektivnih i sporijih drama poput Mad Men i The Leftovers, pa do osoba koje gledaju samo sapunice; jer je Ethos serija za sve, jednostavna a kompleksna životna drama.
Recenzija je originalno objavljena na blogu Knjige, Filmovi, Serije.
