John Paul Keith
The Rhythm Of The City
Wild Honey Records / 2021
9.3
9

John Paul Keith je dobro poznat publici na ovim prostorima. Od prve turneje, na kojoj je pratio Jacka Obliviana i Harlana T Boboa, videlo se da je on nešto naročito, iako nije bio u prvom planu. Možemo i reći da je vremenom postao miljenik lokalne publike, pošto je uspevao da na svojim svirkama stvori bolju atmosferu od mnogo jačih „faca“ iz sveta rock n rolla.

Takođe, svako ko je upoznat sa likom i delom JPK zna za neraskidivu vezu koja postoji između njega i Memphisa. To je grad pod čijim uticajem je počeo da gradi svoju solo karijeru, i koga redovno referencira na svojim izdanjima. On je sigurno jedan od čuvara nasleđa prestonice rock n rolla, i na svojim ranim izdanjima temeljno je istražio bogatu riznicu Sun Recordsa. Poslednji LP Heart Shaped Shadow, snimljen sa Willom Sextonom, ga je odveo dublje na teritoriju Memphis soula. Očigledno je zvuk duvačke sekcije na pesmi „Something So Wrong“ predstavljao novu prekretnicu u njegovoj karijeri.

 "Jedne večeri sam sedeo u svom domu u Memphisu i čuo kako je iz automobila u prolazu grmela Al Greenova ‘Love And Happiness‘, koja je snimljena samo nekoliko kilometara dalje", priseća se JPK. „Zapanjilo me je kako bubnjevi Howarda Grimesa oživljavaju osećaj i tempo mog života ovde. Pomislio sam u sebi: ‘Howard Grimes je ritam grada.’ Sledeća moja misao bila je: ‘To zvuči kao naslovna pjesma.“ 

Deset pesama kasnije pred nama je njegovo najnovije izdanje The Rhythm of The City. Već prva kompozicija „How Can You Walk Away“ demonstrira moćni muzički mélange, mesto na kome se sreću blues Sun, soul Stax i  R&B zvuci Hi Recordsa. „Love, Love, Love“ ljulja u opakom Johnny Burnette and the Rock and Roll Trio stilu , ali ovoga puta uz neodoljive duvačke i gitarske makljaže. Reference se nižu jedna za drugom, šarmantna „Sun‘s Gonna Shine Again“ električnim sitarom diskretno odaje poštu preminulom Reggieu Youngu. Noćni bluzerski šmek koju ima “Rhythm Of The City“, uzdižu fenomenalne gitarske solo deonice ali i povratni vokali koje su izvele i same aranžirale Tierinii i Tikyra Jackson. Krvne harmonije sestara iz grupe Southern Avenue, inače nominovane za Grammy nagradu, predstavljaju nešto zaista posebno. Na prvi pogled jednostavne pesme, razigrana „Keep On Keep On“ i melanholična „I Dont Wanna Know“, su mesta na kojima Keith pokazuje savršenstvo kanautorskog zanata, kompozicije deluju prosto ali u sebi sadrže gomile diskretnih soničnih tekstura. „I Aint Done Loving You Yet“ kao da je nastala na sesijama za Memphis Circa 3AM, dok su „If I Ever Get The Chance Again“ i „If I Had Money“ sentimentalne karantinske maštarije, skrojene po meri. Lagani soul stiskavac „How Do I Say No“ spušta zavesu uz pozdrave iz Bluff Cityja.

John Paul Keith je prešao dug put da bi stigao do ovog zvuka, neumorno svirajući po Beale streetu i Gracelandu, intenzivno sarađujući sa duvačima poslednjih nekoliko godina. Rezutat je još jedna fenomenalna ploča uronjena u geografiju i kulturu Memphisa. Jedna nepoznanica je kako ovaj čovek i dalje ostaje ispod radara, pored svog talenta koji poseduje i nesebično deli sa svima nama. 
 

The Rhythm of the City izlazi 19. februara za izdavačku kuću Wild Honey Records. Snimljen je sa basistom The Bo-Keysa Scottom Bomarom, u njegovom Electraphonic Studios.

Preporuka

share