Džon Fauls, “Čarobnjak” // Kad bi knjiga bila lavirint
Svi koji prate ono što čitam znaju da ću se zalepiti za bilo koju knjigu koja ima preko 600 stranica jer jednostavno volim dugačke knjige. Smatram da je to idealan način da se razrade i priča i likovi, i kada je takav roman dobro napisan, pruža neverovatno čitalačko iskustvo. Jedna od takvih knjiga jeste Čarobnjak Džona Faulsa, knjiga koja i na GoodReads sajtu uglavnom ima presjajne kritike i ocene od 5 zvezdica. Ali Čarobnjak prosto nije bilo kakva knjiga, ovo je jedan od onih romana za koji je potrebno biti spreman na to šta donosi, a to je jedan potpuno ludi lavirint događaja i likova. Da li se upustiti u 720 strana sitnog fonta što je Faulsov Čarobnjak? Ukoliko ste spremni na ovaj broj strana, ako ćete se maksimalno posvetiti romanu i učestvovati u građenju priče, i ako vam ne smeta što kroz roman nećete ići linearno do cilja, onda vas čeka sjajna avantura. Jer Čarobnjak je zaista jedan lavirint od romana, i potrebno je strpljenje da biste pronašli izlaz.
Što se tiče same radnje romana, smatram da nije potrebno znati mnogo informacija pre nego što je uzmete u ruke, ali evo onog najvažnijeg oko čega se priča vrti. Naime, roman prati Nikolasa Erfa, dvadesetneštogodišnjeg učitelja iz Londona koji u jednom trenutku traži praksu negde u inostranstvu. Sticajem okolnosti, on će završiti na malom grčkom ostrvu Fraksos, gde će raditi kao nastavnik engleskog jezika u naredne dve godine. Nakon dolaska na Fraksos, Nikolas će, između svih ostalih, upoznati misterioznog Morisa Končisa, starca koji je vlasnik vile Burani, najbogatije vile na ostrvu. Oni će se sprijateljiti, ali upravo u tom trenutku počinje i najluđa priča koju čitalac može da zamisli. Moris je zaista izuzetno misteriozna osoba, a Nikolas će na Fraksosu proći kroz svakakve epizode koje ni njemu, a ni nama neće biti jasne do samog kraja.
Ono što je interesantno ali i presjajno kod ovog romana jeste način na koji je napisan. Džon Fauls ne samo da je sjajan pisac čije rečenice se sa lakoćom, a opet sa divljenjem čitaju, već je i čovek koji je očigledno znao da stvori atmosferu kakvu želi da svoji čitaoci imaju. Bitno je napomenuti da je Fauls pisac koji je uvek verovao da bi pisac i čitalac trebalo da imaju posebnu konekciju, i Čarobnjak je tako i napisan. On se uvek zalagao za to da svaki čitalac ima posebno čitalačko iskustvo, i čini se da je to u Čarobnjaku uradio baš svojim stilom pisanja. Kod Čarobnjaka nećemo nikad biti sigurni šta je realno a šta je izmišljeno; pomislićemo da znamo nešto a na kraju će se ispostaviti da to uopšte nije tako. Čak i sami likovi u romanu su isto primer toga da svaki čitalac drugačije doživi određeni roman. Naime, i Nikolasov i Morisov lik su presjajno razrađeni, ali opet ostaje ta doza mistike koju će da popuni svaki čitalac nekim svojim mišljenjem. Mene je, na primer, Nikolas Erf nervirao kao lik i kao osoba, ali s druge strane, te sitnice koje su meni zasmetale nekom drugom ne bi. Ovo deluje kao nešto što je prisutno u svim drugim romanima, ali ako uzmete Čarobnjaka u ruke, videćete da je ovde to ipak poseban slučaj.
Osim neverovatno interesantne priče koja podseća na misteriozne filmove gde nešto vreba iza ćoška ali niti smo sigurni šta to niti kad će iskočiti, Čarobnjak je delo koje u sebi sadrži pregršt aluzija na druga književna i umetnička dela. Sam Moris Končis, vlasnik vile Burani jeste kolekcionar umetničkih dela, tako da nećemo samo čitati o lavirintu kroz koji Nikolas Erf prolazi (a i mi sa njim), već ćemo saznati neke interesantne stvari iz sveta umetnosti, i to na jako lep način. Ovde bih takođe pomenuo intertekstualnost i žanrovsku podelu, jer se nekad čini da čitanje ovog romana nije samo čitanje jednog romana, već nekoliko njih. Kroz priče o Morisovoj prošlosti, koje obiluju u knjizi, svaka je na svoj način sjajna, i ovaj momenat priče u priči daje posebnu draž samom romanu. Način na koji ovo Fauls radi je maestralan, jer ne samo da nam daje još jedan nivo Morisovog lika, već nam pruža mogućnost da se ”odmorimo” od glavne priče Čarobnjaka, i bar na 5, 6 stranica uplovimo u neku priču koja je smeštena u nekom drugom vremenskom periodu na drugoj strani sveta. I iako će ti delovi nekad delovati kao bespotrebni za dalji tok priče, verujte da je svaka reč baš na pravom mestu.
Ono što je takođe bitno (barem po mom mišljenju, a postoji mogućnost da će ovo nekima biti i spojler), jeste to da je ovo roman u kom nam sam kraj neće biti kristalno jasan. Iako se sve otkriva na samom kraju romana, jedna stvar je ostavljena na čitaočevoj mašti. I to bi mi smetalo, jer ne bih voleo da čitam 700+ strana sitnog fonta da bih ”sam zamislio kraj”, ali s obzirom na to da je ovaj roman sam po sebi lavirint, potpuno je logično da nam Fauls neće dati odgovor koji je jasan. Baš kao kroz ceo roman, koji nas vodi levo-desno, pa baca gore-dole, ne dajući nam konkretne informacije kako bi kreirali mišljenje, tako nam i na samom kraju daje dve opcije a mi ćemo se, u zavisnosti kako smo doživeli roman, odlučiti za jednu. Fauls će nas, kao Moris Nikolasa, psihički mučiti do samog kraja. Ali to, u ovom slučaju, zaista vredi.
Čitajući između redova, evidentno je da je ovo roman i samospoznaji, o tome kako doživljavamo sebe naspram onoga što zapravo jesmo. Ovo je takođe roman koji će nas naterati da stavimo prst na čelo i zapitamo se da li znamo da razlikujemo realnost od fantazije i da nam možda pomogne da to naučimo da činimo. Jer, iako izgleda previše čudno u ovom trenutku, granica između realnog i zamišljenog je jako tanka.
Iz tog razloga, ako ste spremni za avanturu koja će vas doslovno voditi kao kroz lavirint (jer ćete se kroz ceo roman osećati izgubljeno, nemajući pojma šta se to i zašto dešava), i koja će vas terati da uzmete knjigu u ruke kad god je vidite na stočiću – čitajte Čarobnjaka. Ali budite obazrivi – čitajte svaku stranicu sa koncentracijom, jer će svaka stvar biti bitna, i nemojte dozvoliti da prekinete čitanje jer vam zaplet nije jasan. Verujte, sve će biti jasno na kraju. Ovo je definitivno jedna od genijalnijih knjiga prošlog veka, i izuzetno mi je drago što je možemo čitati i na srpskom jeziku.
Tekst preuzet sa Bukmarkić
