The Players [2020]
Davno posustala italijanska kinematografija, osim časnih izuzetaka i par pripadnika starije garde režisera, oslanja se na generičke i industrijske proizvode za onu masu konzumerista, koji posećuju mahom tržne centre, gde između obilaska dveju trgovine s robom, posete i po koji pusti bioskop.
Na sreću tih konzumerista, koji uglavnom i ne znaju za neorealizam i uticaj Roselinija, De Sike, Viskontija, a naročito Antonionija i Felinija na filmsku umetnost, i ono malo godišnje kinematografske produkcije uglavnom nadilazi svetski i evropski prosek, te tako porodične i romantične komedije predstavljaju finu šoljicu umetničkog čaja za današnje prosečne konzumente.
The Players ili na italijanskom Gli infedeli priča je o neverstvu u Italijana, koje je u nekim stereotipnim teorijama nadaleko čuveno, a film Stefana Mordinija podeljen u nekoliko paralelinih celina pristojno je ostvarenje, gde je taj tragikomični narativ ispeglan kako bi zadovoljio predrasude i muške i ženske populacije.
Stefano Mordini na raspolaganju ima vrhunsku ekipu glumaca, koja vrši odličnu egzekuciju dramatizacije u delu scenarija koji pruža prostor za nešto otvoreniju i transparentniju analizu bračnih odnosa, kada oni dođu u kritičnu fazu, ali želja da se negde napravi diskurs u smeru upornog i patetičnog manijačenja žena od strane testosternom umlaćenih, napirlitanih paćenika, koji bez skrupula žele da ostvare sveje seksualne apetite, jeste neka vrsta nepotrebnog povlađivanja ljubitelja generički uradaka.
Taj blago negativan utisak se pojačava kako film curi prema svom finalu, no ipak ovaj kokičasti italijanski filmčić ima kvalitetnu glumu i par zabavnih momenata, što ga čini poželjnim bioskopskim proizvodom u nedostatku potentnijih filmskih ostvarenja.