Best Coast - Always Tomorrow [2020]

Apr 20, 2020

Best Coast

Always Tomorrow

Concord / 2020

6.6

„Always Tomorrow“ je peti album u karijeri kalifornijskog dueta Best Coast koji čine Bethany Cosentino (vokal/klavir/gitara) i Bobb Bruno (gitara/bas/bubanj/produkcija). Iako njih dvoje sve sami rade, kada je u pitanju stvaranje muzike, snimanje i produkcija, ipak imaju još troje članova koji ih prate na turnejama i nastupima i to su Brett Mielke (bas), Joseph Bautista (gitara/klavijature) i Dylan Wood (bubanj).

„Always Tomorrow“ dolazi pet godina nakon albuma „California Nights“, prvi i jedini koji su Best Coast objavili za major izdavačku kuću Harvest / Capitol. Već tada se mogla osetiti promena kursa benda ka mejnstrim zvuku.Novi kurs im sa tim albumom i nije doneo očekivani mejnstrim uspeh, iako su Best Coast na turneji koja je pratila album nastupali kao predgrupa bendu Paramore, jednom od najpopualrnih i komercijalno najuspešnijih američkih mejnstrim rock bendova u ovom trenutku, koje je pak Consetino navodila kao najveće muzičke uticaje na albumu „California Nights“.

Mnogo toga se promenilo od albuma „California Nights“. Cosentino je u raznim intervjuima navela da je nakon tog albuma došlo do potpune kreativne blokade, što je verovatno i razlog zašto smo ovoliko čekali na novi album. Doduše prošle godine smo imali album dečije muzike "Best Kids".

Tokom perioda između dva albuma Cosentino je postala viđena figura u borbi protiv seksulanog uznemiravanja i iskorištavanja u muzičkoj industriji, zatim rodne nejednakosti, ali ponajviše je radila ne sebi i svojoj trezvenosti. Prestala je sa besomučnim partijanjem i okrenula se mirnijem životu.

Upravo ta njena borba sa ličnim demonima i promenama je tema svih jedanaest pesama na albumu, što ukoliko se fokusirate na stihove, kako album odmiče, može postati pomalo zamorno .

Iz muzičkog ugla, onaj neodoljiv zvuk, koji je kombinovao pop 60ih, surf pop i power pop je gotovo nestao. Bobb Bruno i dalje uspeva da iznedri zanimljive gitarske melodije, rifove i akrodnu progresiju koja vam zvuči prepoznatljivo i brzo vam uđe uvo. Ipak od pesme do pesme, sve to počinje da vam zvuči isto ili bar veoma slično onome što ste čuli u prethodnim pesmama, ili pak da liči na horde sličnih američkih gitarskih/pop rock bendova koji teže mejnstrimu i svi liče ko jaje jajetu.

Pa i pored toga, Best Coast još uvek ne mogu da se strpaju u taj koš. Cosentino ima lep, specifičan vokal i stil pevanja koji je odvaja od gomile drugih bendova slične orjentacije, ma koliko deluje da se ona trudi da se upravo uklopi u tu šemu. Bobb Bruno i dalje uspeva da stvori gitarske aranžmane i melodije koje u nekom bledom odsjaju nose zvuk onog veoma zanimljivog benda kakav su bili na početku karijere.

U celini „Always Tomorrow“ je prijemčiv album, koji možete slušati u bilo koje doba dana, dok nešto radite, a želite da nečim neobaveznim popunite tišinu. I to je uglavni problem ovog albuma, lagan dok slušate i izvetri brže nego otvorena flaša coca-cole. Od benda kakav su Best Coast bili očekuje se mnogo više.