Čovek od kestena (Kastanjemanden)
Soren Sveistrup
Vulkan / 2019
7.5
8

Skandinavski autori ubedljivo dominiraju žanrom trilera još od kada je roman Stiga Lašona Muškarci koji mrze žene postao svetski bestseler. Od tada, u svakom trenutku se na top listama bestselera, i svetskim i domaćim, može pronaći poneka napeta krimi priča smeštena u neku od skandinavskih zemalja. Jedan od najnovijih skandi-noar romana vodi nas u Dansku, u Kopenhagen i njegovu okolinu.

Čovek od kestena Serena Svejstrupa prati istragu niza jezivih ubistava koja počinje otkrićem osakaćenog tela Laure Kjer, majke iz predgrađa koja naizgled ni po čemu nije drugačija od milion drugih majki u Kopenhagenu. Laura je ubijena u svom dvorištu dok je njen sin spavao u svojoj sobi. Pre smrti, brutalno je mučena, odsečena joj je šaka, a na mestu zločina pronađena je lutkica napravljena od kestena – čovečuljci koje deca na jesen u Skandinaviji prave od kestenja i šibica. Tek kada se nedelju dana kasnije desi još jedno stravično ubistvo, policajci sa odeljenja za krvne delikte shvataju da imaju posla sa serijskim ubicom čiji su potpis i modus operandi potpuno neočekivani.

Roman počinje naizgleda nepovezanim poglavljem o zločinu iz 1989. godine. Zatim se selimo u 2019. i pratimo nekoliko priča koje se prepliću. Upoznajemo glavne likove, detektive Naju Tulin i Marka Hesa, ali reč dobijaju i njihove kolege, sporedni i epizodni likovi, pa čak i žrtve u poslednjim trenucima života. Uporedo sa razvojem istrage, pratimo i priču Rose Hartung, ministarke za društvena pitanja koja se vraća na posao posle dužeg odsustva. Hartungova je godinu dana ranije izgubila ćerku koja je nestala i podrazumeva se da je mrtva, ali iako je taj slučaj zvanično rešen, Hartungovi se ni blizu nisu pomirili sa gubitkom.

Kakve veze imaju masakr na farmi iz 1989, rešeni nestanak ministarkine ćerke i niz jezivih ubistava u sadašnjem trenutku? Kako se razotkrivaju mračne tajne iz prošlosti naših likova, sve polako dolazi na svoje mesto, ali krajnji obrt i identitet ubice ostaju nepredvidivi do kraja.

Da bi triler bio dobar i pitak, podjednako su važni i priča i stil pisca. Čovek od kestena brojih nekih stotinak kratkih poglavlja. Glasovi brojnih naratora naglo se i često smenjuju, što doprinosi dinamici radnje. Posmatramo događaje iz različitih uglova i stvara se osećaj da slažemo slagalicu iz delića. Likovi često više skrivaju nego što otkrivaju i te situacije su najslabija tačka strukture toka radnje, jer se čine usiljeno. Još jedan eventualni nedostatak mogao bi biti manjak detalja koji bi čitaocu ukazali na identitet ubice. Pored toga, radnja dosta sporo teče prvih stotinak strana i karakterizacija glavnih likova nije posebno vešto urađena. Do kraja romana, trebalo bi da se na neki način vežemo za likove, što se ne dešava. Svi ovi tehnički nedostaci postaju nebitni negde pri polovini, kada se priča stvarno zakuvava, a napeta završnica je dostojna holivudske produkcije.

Stoga nije nikakvo iznenađenje činjenica da je u pripremi danska mini-serija rađena po romanu o kojoj se i dalje zna vrlo malo osim toga da je u fazi snimanja. Atmosfera romana može se uporediti sa švedsko-danskom serijom Most (Bron/Broen). Generalno, skandi-noar romani često u zaleđu imaju neko političko ili društveno pitanje na koje skreću pažnju stravični zločini ubice osvetnika, a Čovek od kestana prati taj utvrđeni šablon. Ova tematika posebno je zanimljiva zbog slike skandinavskih zemalja kao savršeno uređenih sistema u kojima se vredno radi, ali se živi lepo, bogato i bezbrižno, jer je država dovoljno odgovorna i sposobna da štiti svoje građane od svih društvenih problema. Skandi-noar razbija ovu iluziju i to bi mogao biti jedan od razloga zbog čega je toliko popularan na svetskom nivou. Međutim, uvek postoji pitanje prezasićenja. Ako od svakog trilera skandinavskih pisaca očekujemo isto, u nekom trenutku će prestati da privlače čitaoce.

Naravno, to nikako ne utiče na kvalitet Čoveka od kestena. U pitanju je solidan krimi roman, iako ima i boljih (Sasvim obična porodica i dalje ostaje neprevaziđen). Zabaviće vas, na momente uznemiriti i možda podići svest čitaoca o pitanju nasilja u porodici i manjka zaštite koju država, nebitno koja, jer je očigledno u pitanju globalni problem, pruža svojim najranjivijim stanovnicima – deci.

Prikaz je originalno objavljen na sajtu Bukmarkić.

Preporuka

share