Honeyblood - In Plain Sight [2019]
Nekada škotski dvojac Honeyblood, a od prošle godine solo projekat Stine Marie Claire Tweeddale (gitara i vokal) je sa dva veoma dobra albuma privukao pažnju publike. Njihov treći album “In Plain Sight” donosi izvesnu razliku na svim poljima muzike.
Produkcija koju je radio čuveni producent John Congleton, ovog puta je previše ispolirana, bez sirovih i nazubljenih delova, možda u želji da se zvuk benda približi mejnstrimu i većem komercijalnom uspehu.
Ovakvim postupkom muzika ovog bendu izgubila je puno na onom specifičnom šparmu i energiji koja je dominirala na prethodna dva albuma "Honeyblood" i "Babes Never Die".
Ali nije problem samo u produkciji, slušajući album postoji snažan déjà vu utisak. Čini vam se da ste sve to negde već čuli. Iako Honeyblood siguno se nisu bavile kopiranjem tuđih pesama, neosporno je da mnogo toga što čujemo na ovom albumu potpada pod muzičke klišee ovog žanra. Klišee koje su mnogi manje kreativni iznova prežvakavali poslednjih nekoliko decenija.
Shodno trendovima poslednjih nekoliko godina i Honeyblood su poželele da se oprobaju u electro rocku, pa pored osnovne postavke koja se sastoji od distrozirane gitare, i čvrste ritam sekcije sada imamo i razne elektronske ritmove i "zvrčkanja" , što dodatno ubija energiju koju je muzika ovog benda nekada imala.
Honeyblood su u osnovi uvek bili pop bend koji je pop harmonije i melodije provlačio kroz razne gitarske žanrove. Pop je i dalje osnova pesama ovog albuma, ali ni blizu nisu toliko privlačne i zavodljive kao na prethodnim albumima, zvuče bledo i isparavaju brzo nakon prestanka slušanja albuma, koji ćete ionako zaboraviti za manje vremena nego što vam treba da ga preslušate.
