PJ Harvey - Let England Shake [2011]
Britanka Poli Džin Harvi nikada nije imala problem da eksperimentiše i da se obprobava u vodama u kojima ranije nije bila, pa makar je to koštalo gubljenja fanova koji bi da čuju novi „Rid of Me“ ili „To Bring You My Love“.
Pogledajte samo neke od ploča koje je izdala u ovom veku „Stories from the City..“ je skup gitarskih hitova na prvu loptu, „White Chalk“ je mračniji od svih albuma Nika Kejva koje je snimio poslednjih desetak godina, dok je „A Woman a Man Walked By“ prepun pesama različitih stilova. I dalje Poli nastavlja da „bude svoja“, potpuno ne mareći šta iko od nje očekuje.
Osmi studijski album Pi Džej Harvi „Let England Shake“ je specifičan iz nekoliko razloga. U pitanju je konceptualni album, čije pesme se uglavnom bave Prvim svetskim ratom, odnosno britanskim vojnicima koji su se borili na Galipolju. To je i jedani album za koji je Pi Džej prvo napisala stihove pa tek onda muziku, a pisanje stihova je započela još u vreme ploče „White Chalk“, znači pre četiri godine.
Ploča je snimana dva meseca u njenom rodnom Dorsetu, u crkvi iz 19. veka koja se nalazi na litici iznad mora, a sastav benda ponovo čine njeni stari znanci Džon Periš, Mik Harvi i producent Flood. Takođe, ovo je prvi njen album nakon „Rid of Me“ koji je odmah po objavljivanju ušao na listu deset najprodavanijih albuma u Velikoj Britaniji.
„Let England Shake“ svakako nije najbolji album Poli Harvi u karijeri, ali jeste jedan od najzrelijih i jedan od najkvalitetnijih koje je snimila u ovom veku. Ukoliko tražite od nje hitove tipa „Rid of Me“, „C’mon Billy“ ili „Good Fortune“ verovatno ćete biti razočarani. Poli danas ima malo širi vidik nego što ga „hit-singl vizija“ pruža.
Ovaj album je kao knjiga - sluša se od početka do kraja, bez preskakanja, a demonstracija iskustva vreba iz gotovo svake note. Na kraju krajeva, od nekog ko ima 41 godinu, od kojih je više od pola u muzici, iza sebe ima osam (uglavnom vrlo uspešnih) albuma, a zove se Pi Džej Harvi – ništa manje nismo ni očekivali.
