Paul Cauthen
Room 41
Lightning Rod Records / 2019
8
8

Paul Cauthen je počeo graditi svoju karijeru u lokalnoj indie-roots atrakciji Sons of Fathers, koji mu je osim verne publike iz Austina omogućila da se predstavi i auditorijumu širom Amerike. Tek sa izlaskom njegovog solo debija iz 2016. godine, pod nazivom My Gospel, postalo je jasno o kakvom se kalibru izvodača u stvari radi. Vice Noisey nazvao ga je "sumornim podsetnikom koliko smo srecni što smo živi", dok je Texas Monthly oduševljeno izjavio da Cauthen "zvuci kao svi članovi Highwaymena spojeni u jednu osobu: on ima Willijevo izražavanje, Johnnyjevu emociju, Kristoffersonovo pripovedanje i Waylonov bariton". Album se našao na velikom broju listi najboljih LPja na kraju godine i doneo Paulu festivalske nastupe od Austin City Limitsa i Pickathona do Stagecoacha i Tumbleweeda, kao i nastupe pre Elle King, Margo Price, Midland, Cody Jinks, Social Distortion itd. Dve godine kasnije objavio je EP Have Mercy, zbog kojeg ga Rolling Stone naziva "jednim od najfascinantnijih i najekscentricnijih novih glasova u country muzici" a NPRova Ann Powers proglašava 2019. godinu "godinom Paul Cauthena".
Istovremeno, dok na profesionalnom planu niže uspeh za uspehom, na ličnom planu on tone sve dublje i dublje, da bi ostao bez krova nad glavom. Useljava se u sobu br. 41 u hotelu Belmont u Dallasu, gde njegove samodestruktivne sklonosti eskaliraju, a neumereno korišcenje alkohola i droga ga dovodi na korak do smrti.

Room 41 prema tematici, zvuku i okolnostima pod kojima je snimljen definitivno pripada outlaw countryju, iako se na njemu prepliću mnogobrojni muzički uticaji i stilovi, od soula preko funka do gospela. Sam početak ploče je zapaljiv, jer strastvena "Holy Ghost Fire", sa cool gruvom u maniru Gnarlsa Barkleya, demonstrira brutalnu raskoš Cauthenovog baritona, koji zavodljivo priziva svoju "sweet mamah". Sa druge strane,"Prayed For Rain" je jednostavnija stvar, balada koja peva o iskupljenju, i o tome kako su ljudi jači u životu nego što misle.

Stihovima "Roll up to the club in my 1964 Caddy / Straight ready to stunt /At a quarter to one / Just a-looking for fun", počnje fenomenalna "Cocaine Country Dancing", ne previše komplikovana ali đavolski vešto napisana himna o preterivanju. Paul uspeva na ovoj pesmi da uhvati puni hajp kokainske izmaglice, u kojoj je proveo par godina, pritom je ne glorifikujući, već je predstavljajuci onakvom kakva jeste, istovremeno i snažna i lažna. "Slow Down", kao što joj i samo ime kaže pokušava da otrezni i uspori priču, da bi "Big Velvet", što je inace Couhenov nadimak, koji je dobio zbog svog jakog ali baršunastog glasa, neočekivano uletela sa funky gitarom Austina Jenkinsa i razigranom bass linijom Jasona Burta. U tom smislu i "Freak" je slična, samo sa tonom syntha, dok po naraciji naginje ka hip-hopu. "Can’t Be Alone" je iskrena pesma, na kojoj se u Paulovom glasu čuje sav očaj koji je pronašao u sebi dok je pisao. Kada konačno krene "Lay Me Down", sa crkvenim orguljama, gospel horom i etericnim gitarama, osećate se potopljenim u vodu, ponovo kršteni, ocišceni od svih grehova.

Paul Cauthen se u celoj svojoj karijeri trudio da pomera granice, u tom smislu Room 41 ne predstavlja izuzetak. Pisanje pesama za ovaj album ga umalo nije ubilo, a da bi ironija bila veća, u isto vreme ga je najverovatnije i spasilo. "Dovršavanje ove ploče bilo je jedno od najludih iskustava u kojima sam ucestvovao", kaže sam Cauthen. „Iskreno mi je drago što je to učinjeno jer mislim da ne bih preživio kada bih to morao ponovo raditi. Nema šanse." Snimljen je u Niles City Sound (Leon Bridges, Nicole Atkins) i Dallasovom Modern Electric studiju, sa najboljim teksaškim muzicarima, ukljucujuci Matt Pencea (Jason Isbell, Nikki Lane), Beau Bedforda i Jasona Burta. Nažalost, ukupni utisak je da LP kao celina nije dovoljno koherentan, odnosno da se neumerenost u privatnom životu prelila i na trake. Ipak, ovo ne znači da je Room 41 neslušljiv, naprotiv. Može se reći da je krajnji rezultat impresivan, odnosno da su pojedine pesme uspešnije, ali se čini da je Big Velvet mogao i morao da učini mnogo više. Đavo zna da će pokušati opet.