GistroFM: April u mojoj ulici
Ni sam ne znam koliko puta smo u školi imali teme za pismeni iz srpskog tipa Jesen stiže u moj kraj, Proleće u mojoj ulici, Kako sam proveo leto ili Zima u mom kraju. Nikad ih nisam voleo. Ali tad nisam voleo ni soul, ni ren, ni ananas, ni sintisajzere u pop muzici, a nisam znao ni zašto devojlice na fizičkom traže poštedu, što znači da mi pamet nije bila jača strana. Srećom, tu su godine da nivelišu te neiskusne propuste. Daleko od toga da sam sad nešto mnogo pametniji, ali one stereotipne teme iz sprskog mi sada uopšte ne zvuče toliko rđavo.
Decenije su mi bile potrebne da skapiram dolazak aprila, pa još u moju ulicu, kao nešto jedinstvenije od nekakvog originalnog umetničkog dela. Kada se tu gde savijaju 18 i 25 pomešaju mirisi svežeg peciva iz pekare, sveže olistale, zelene dženerike, tečnog smeća iz bušnog kontejnera i onog ženskog parfema što ide uz gole noge, moguće je da vas spopadnu osećanja koja pomeraju iz ležišta i teraju da nešto stvorite. Ali stvarno, bez zajebavanja! I njih ne možete opisati rečima. I muzikom je teško, ali ne i nemoguće. Zato sam u današnjoj epizodi, koja se zove April u mojoj ulici, pokušao da uz pomoć nove i stare muzike, dočaram dešavanja iz mog kraja, u ovom mesecu mladog luka.
Ne postoji džez muzičar kog volim kao saksofonistu Ferou Sendersa. U mom svetu, Majls, Koltrejn i Bil Evans su nešto malo iza njega. Ferou danas ima 80 godina. I još uvek nije rekao sve šta je imao. Zajedno sa engleskim didžejem Floating Points i Londonskim simfonijskim orkestrom, on je snimio album bez koga moje aprilske noći ne bi bile ovoliko tople. Promises je ploča koja slavi mir, slobodu i noć. Nešto najlepše što sam čuo ove godine.
Kad već pominjem gluvo doba, tu je negde i novi album za bend iz Bruklina The Antlers. Ta njihova savršena mešavina popa, post roka, folka i krajnje suptilne elektronike, čine sve one posleponoćne sate udobnijim.
Još jednu grupu iz Bruklina slušamo danas. El Michaels Affair su prošle godine snimili onaj sjajni lounge album Adult Themes, da bi se ove godine vratili pločom Yeti na kojoj spajaju world ritmove, soul, džez i opet lounge. Iako na prvu loptu ovaj album nema nikakve veze sa prolećem, kada ga preslušate bude vam jasno zašto su prve lopte nekad kao prvi mačići.
Slušamo još novu stvar za Gracina, pesmu Leonarda Koena u verziji Bila Kalahana i Bonija Prinsa Bilija, novi album za beogradski sastav Cocou Abel, a društvo nam prave još Nil Jang, Elvis, Džej Džej Kejl, Duško Gojković, Džon Vilijams i mnogi drugi.
Ovako zvuče aprilski dani i noći u mojoj ulici. Probao ih više puta. Zapravo, probanje je u toku.
