A Giant Dog - Neon Bible [2019]
Jedna od najuticajnijih nezavisnih izdavačkih kuća Merge, proslavila je ove godine 3 decenije postojanja. U svom kataklogu ova izdavačka kuća ima impresivan spisak umetnika i njihovih muzičkih izdanja, medju kojima su bar u jednom trenutku karijere bili recimo Arcade Fire, Dinosaur Jr, Lambchop, Camera Obscura, Teenage Funclub i mnogi, mnogi drugi.
Merge su 30 godina postojanja obeležili na različite načine, uz mnogo muzike. Organizovali su svoj muzički festival, zatim su pod imenom Born Under a Good Sign, najavili četiri, potpuno novo albuma, umetnika koji su na njihovoj listi. Prvi album „Heroes“ delo super benda sačinjenog od muzičara koji objavljavljuju za ovu etiketu. Oni su snimili obrade pesama Davida Bowiea, zatim su Superchunk, bend u kome sviraju vlasnici ove etikete objavili akustičnu verziju, po mnogima njihovog najboljeg albuma „Foolish“ iz 1994.godine.
Za treće izdanje Merge su zamolili ostinske punk rockere A Giant Dog, da obrade album koji god požele. A Giant Dog su napravili pomalo iznenađujući, i veoma hrabar izbor, obradili su kultni album „Neon Bible“ kanadskog benda Arcade Fire. O albumu „Neon Bible“ je mnogo pisano tako da nema potrebe nešto previše isticati da je ovo svakako jedan od najznačajnih albuma od početka veka, ne samo na nezavisnoj muzičkoj sceni već u sferi muzike uopšte.
Zadatak koji su A Giant Dog pred sobom imali po svemu je bio džinovski. Kako obraditi jedan tako dobar i kompleksan album a opet ostaviti ličan pečat, posebno kada se radi o muzici koja je ipak van oblasti po kojoj su se do sada A Giant Dog kretali.
A Giant Dog su do proboja došli sa svojim trećim albumom „Pile“ (2016) da bi svoju poziciju samo učvrstili četvrtim albumom „Toy“ (2017). Već na tom albumu daju se primetiti promene u zvuku ovog benda, koje su još više prisutne na ovom albumu. A Giant Dog su nastavili sa dodatnim poliranjem svog zvuka, izbrušili su dodatno sve one grube ivice koje su njihovoj muzici davale specifičan šarm na album “Pile“.
Na „Neon Bible“ bend se držao melodijskih paterna koji su veoma karakteristični za stvaralaštvo Arcade Fire, ali taman u tolikoj meri da se da prepoiznati da ovaj kanadski bend stoji iza komponovanja ovih pesama. U svemu ostalom ovaj album zvuči kao logičan nastavak karijere A Giant Dog. I dalje je tu prisutna ona njihova pank energija i mnogo distorziranih gitara ali taman u tolikoj meri da pesme budu savršeno „radio friendly“ i prijemčive široj publici. Čak je i nekada divlji vokal Sabrine Ellis ukroćen, što se najbolje da osetiti na „My Body is a Cage“.
Sama kompleksnost muzike Arcade Fire zahtevala je od A Giant Dog da dodatno prošire svoju zvučnu paletu, pa pored povremne blage elektronike imamao prisutne deonice na klaviru i sintisajzerima.
Neke od pesama, koja su prava mala remek dela kakva je pesma „Intervention“ ili „Black Mirror“, „Keep the Car Running“ i „No Cars Go“ veoma je zabavno čuti u novom muzičkom ruhu, na kome dominiraju distorzirane gitare i čvrsta ritam sekcija.
Neko bi pomislio da, kada imate jedan tako dobar album kakav je „Neon Bible“ ko god pokuša da se petlja sa njim, ne može puno promašiti, što je naravno veoma pogrešno. A Giant Dog su uspeli da u svojim obradama zadrže duh zvuka Arcade Fire a u njih ubrizgaju snagu i črvstinu koja je do sada oslikavala njihovu muziku. Imali su veoma veliki zadatak pred sobom, koji su sasvim pristojno završili i iako se meni nlično ne dopada način na koji evoluira zvuk ovog benda nakon albuma „Pile“, snimili su album koji je zabavno slušati.
