Crtice: Podvlačenje crte pod 2017.
I dok stižu prvi albumi u 2018.godini i polako se preslušavaju još malo da se osvrnemo na neke od albuma koje smo slušali tokom prethodne godine. Naravno postoji još toga što svakako vredi da se o njemu piše a svakako da se preporuči za slušanje ili za izbegavanje, ali jednostano postoji mnogo više dobre muzike nego što ima vremena za slušanje, a još manje za pisanje o njoj.
Njihov šesti album „You're Welcome” pokazuje upravo ono od čega pate mnogi bendovi tog perioda, a to je da vremenom postaju ustaljeni i polako tonu u potpunu prosečnost.
“You're Welcome” otvara veoma dobra i energična “Daisy” ali većina ostalih pesama uglavnom spada u kategoriju dobro zašećerenih power pop pesmica, i dok su slatkiši odlična stvar jasno je da mnogo šećera vodi do brze prezasićenosti i mučnine. “You're Welcome” je upravo takav, možete ga poslušati jednom ili možda par puta, i neće biti neprijatan dok slušate, ali teško da će vam stvoriti neku preteranu želju da ga ponovo čujete.
Album „Life After Youth“ je veoma zrelo izdanje, i više od toga. Pesme sa ovog albuma su testamenti njene borbe i zaceljenja rana nastalih tokom teškog perioda u životu.
Na ovom albumu Land of Talk nisu odstupili od njihove prepoznatljive muzičke matrice i stvorili su jedno veoma koherentno izdanje. Album otvara odlična „Yes You Were“, u kojoj gotovo možete da osetite nestrpljenje i energiju koja se u ovoj umetnici gomilala tokom sedam godina pauze. Na albumu su gotovali Steve Shelly (Sonic Youth), The Besnard Lakes, Sal Maida (Roxy Music, Sparks) i Sharron Van Etten koja gostuje na nekoliko pesama ovog albuma među kojima su „Loving“ i „These Times“ koje govore o novom početku, što ovaj album upravo može biti za Land of Talks.
„Waiting on a Song“ je ujednačen album, pun svetlih i laganih harmonija. Od „Shine on Me“ koja nosi u sebi pomalo Traveling Wilburs ili George Harrison vajba sa gitarskim solom gitarske legende Marka Knopflera, preko gospel „Malibu Man“, „Stand By My Girl“ koja odiše atmosferom pop muzike 70ih, do apsolutno očaravajuće „King of One Horse Town“ većina pesama na ovom albumu ima potencijala za instant hit.
Auerbach je zaslužan i za odličnu produkciju ovog albuma, savršen balans velikog broja instrumenata, isprepletanih gitarskih linija čini da pesme zvuče dinamično i odišu toplinom i optimizmom.
„Walk Like a Panther“ otvara album i postavlja dominantnu notu koji se provlači kroz ceo album. „Cry of the Martyrs“, čudna fuzija gospela i industriala je upravo primer raznolikosti i odskakanje od šablona koje smo spomenuli.
Na „The Underside of Power“ vokalne soul harmonije Franklin James Fishera uokvirene su odličnom rock svirkom što samoj pesmi daje veliku dozu čiste, sirove energije. Od ovog albuma novi član benda je Matt Tong, bivči bubnjar The Bloc Party, i „Death March“ je upravo najbolji dokaz koliko njegov ritam na bubnju, umesto ritam mašine koju je bend do sada koristio, podiže muziku na potpuno novi nivo.
„The Underside of Power“ je mračan album i kao takav najbolje slika vreme u kome živimo.
Sam Berman je izjavio da inspiracija za muziku sada dolazi iz potpuno drugačijeg izvora u odnosu na prve albume, što se je sasvim prirodno jer se mnogo toga promenilo u njegovom životu u poslednjih 10 godina.
Iako je Berman i dalje autor muzike, imao je kreativnu pomoć i uticaj muzičara koji su sada u bendu pre svega kalvijaturistkinje/pevačice Jen Gome i basiste Jacoba Sloana. Album donosi veoma dobar balans sa zvuka prvih albuma pomešanog sa uticajima bendova iz 80ih pre svega Echo & the Bunnyman, Psychodelic Furs ili Jesus and Mary Chains iz ranog perioda, posebno u pesmu „My Only“.
„When I Dance with You“ i „Anymore“ su jedne od najboljih i najzaraznijih pop pesama u opusu ovog benda. Četvti album „The Echo Of Pleasure“ iako nema snagu njihovog prvog izdanja, ipak je korak u dobrom pravcu i znak da ovaj bend i pre svega Berman još uvek imaju šta da kažu.
„Ti Amo“ po mnogo čemu možemo opisati kao pravi letnji album. Pun je veselih, razdraganih melodija, koje nam donose duh italijanske pop muzike 60ih i 70ih godina.
Iako su „J-Boy“, „Ti Amo“, „Tuttifrutti“ kao stvorene za djuskanje na noćnim žurkama, na plažama širom italijanske rivijere, ovaj album ne nudi ništa više od puke jednokratne zabave. Pesme sa ovog albuma nude slatke harmonije, koje su poput običnog beznačajnog letnjeg flerta, osećate se prijatno i opušteno, pomalo plitko i znate da se već do jeseni od svega neće ostati ništa više od jedne blede i prijatne uspomene.
„Colors“ je jedini album koji u Beckovoj karije koji možemo nazvati pravim pop albumom. Pesma koja otvara album „Colors“ sa pop estetikom 80ih je apsolutni hit na prvo slušanje, „Seventh Heaven“ je moderni kandirani pop , „I’m So Free“ zalazi u gitarske pop vode, „Dear Life“ ima elemente The Beatles iz njihove kasne faze.
Gotovo svaka od pesama, posebno ove iz prve polovine imaju potencijal pravog hita. Iako „Colors“ možda ne nosi dubinu kakvu smo navikli muzičara Beckovog kalibra, album je bogat različitim ritmovima, muzičkim teksturama i motivima, koji se kreću kroz dance pop, new wave, hip hop i sve to propušteno kroz pop filtere. Umetnik poput Becka može sebe dopustiti da stvori jedan neobavezan, zabavan i poptuno opušten ali veoma kvalitetan album.
Naravno popularnost je učinila svoje, tako da izvesne promene postoje, kako u muzičkom tako i u vizuelnom pogledu. Produkcija je znatno ispeglanija i čistija nego na prethodnom albumu, što će im verovatno omogućiti više vremena na radio stanicama, jer hitove za tako nešto svakako imaju.
Kada se uzme u obzir da su njihovi stihovi uglavnom svode na seks, drogu, alkohol i rokenrol, jasno je da se Sabrina Ellis, koja uglavnom nastupa u gimnastičkim trikoima i kupaćim kostimima u potpunosti uklapa u opšti imidž benda. Ne može se a ne primetiti da je pored muzike Ellisova radila na svom izgledu, i dovela sebe u formu dostojne nekog fitness profesionalca.
A Giant Dog su uspeli da i na ovom albumu isporuče eksplozivne hitove poput „Bendover“, „Photograph“, „Lucky Ponderosa“ kao i odličnu obradu benda Sparks i njihove „Angst in My Pants“.
„Toy“ je veoma dobar i zabavan album, a to je upravo ono što ovaj bend i želi da isporuči svojoj publici i to radi na najbolji mogući način
