The Public [2018]
Emilio Estevez se nakan uspešne glumačke karijere, koja je vijugala u senci slavnog oca Martina i nestašnog brata Čarlija, poslednjh godina posvetio autorskom zanatu, te se tako često pojavljuje iza kamere, ali i kao scenarista sopstvenih filmova.
Međutim, ono što je najbitnije, teme njegovih filmova nisu trivijalne i konzumerističke, već mahom imaju zadatak da skrenu pažnju javnosti na goreće društvene probleme.
The Public nas vodi u klasičnu američku provinciju Klivlend, Ohajo, gde gomila beskućnika nalazi utočište u javnoj biblioteci, tumarajući preko dana širokim hodnicima u potrazi za skloništem od zime. Nažalost, privremenim.
Noću, odnosno predveče, kada se objavi zatvaranje biblioteke, beskućnici moraju napolju, u skladu sa pravilima ustanove, ali uprkos zdravom razumu.
Nakon smrti nekoliko njih, usled smrzavanja na otvorenom, beskućnici odlučuju da stvar uzmu u svoje ruke, i uz pomoć radnika biblioteke, okupiraju javni prostor.
Od tog trenutka, Estevez ulazi na teren modernih politički igara, i u borbu sa ekstremnim stavovima javnosti i pojedinaca Trampove Amerike, koji se najbolje ogledaju u ulozi arogantnog gradonačelnika, ali i oportunistički i populistički nastrojene televizijske reporterke afroameričkog porekla.
Javnost biva zaintrigirana, ali njihovo interesovanje za problem beskućnika više je odjek sveopšte dokolice, negoli derivat zdravorazumnog kritičkog promišljanja ili empatije, tako da i pokušaji da se dođe do opšteprihvatljivog kompromisnog rešenja ostaju jalovi.
Ipak, za neki jači utisak o političkoj poruci filma potrebno je više ironije i brutalnosti, kako bi se što efektnije uticalo na javno mnenje. Estevez je, kao i veći deo liberalno nastrojene Amerike, previše romantičan i iskren, tako da je i njegova briga za sopstvene likove velika, ali mu baš zbog toga i dometi dopiru samo do onih koji njegovu poruku dobro čuju i shvataju.
