Idles
Joy As Act of Resistance
Partisan Records / 2018
8.7
8

Bristolski post-hardcore/punk bend Idles postoji još od 2011. godine. Osnovali su ga dva prijatelja sa fakulteta, Joe Talbot (vokal) i Adam Devonshire (bas). Kako sami priznaju u početku nisu imali pojma šta i kako treba da rade, pa je sve sa ovim bendom isšlo malo sporije.

U sledećim godinama ustalila se postava,  u kojoj su, pored pomenute dvojice,  još i gitaristi Mark Bowen i Lee Kiernan, i bubnjar Jon Beavis. Prvo izdanje bio je EP Welcome 2012.godine. Usledili su Meat (2015) i iste godine Meta, EP sa remiksima.

Ovim izdanjima bend je privukao sasvim dovoljno medijske pažnje i publike, pa su se osmelili da krenu sa prirpemom debi albuma, Brutalism koji je objavljen 2017.godine i odmah je zadobio nepodeljeno odlične kritike i pubike i medija.

Treba napomenuti da je bend sam izdao ovaj album, što još više podvlači uspeh ovog albuma. Idles nisu imali izdavača koji bi im finansirao, snimanje, marketing, i sve ostalo što se podrazumeva u muzičkom biznisu, u kome više kvalitet nije presudno merilo uspeha već količina novca koja se uloži u reklamu.

Neočekivano brzo, samo godinu dana nakon prvenca stigao je njihov odličan drugi album Joy As Act of Resistance, kojim bend još žešće i snažnije udara na sociopolitičke probleme države u kojoj žive ali i sve to može biti preneseno i na zapadnu civilizaciju uopšte.

Album kreće sirovo pesmom “Colossus” koja lagano nabija tenziju, čvrstim bubnjevima i odsečnom bas linijom, da bi u poslednjoj trećini uleteli u žestoki melodični pank koji odmah u vama stvara želju da uletitie u grupu istomišljenika i skačete do iznemoglosti.

Idles ni malo ne smanjuju gas do kraja albuma, pesme grade odlične bas linije, agresivan bubanj, žestoke gitare, i refreni koji su kao stvoreni za urlanje iz sveg glasa. Ako malo pažne obratite na stihove, a trebalo bi jer muzika ovog benda je samo vid iskazivanje poruka i stavova koje žele da prenesu, videćete da se one kreću od levo orjentisanih političkih ideja, protivljenja uvreženim socijalnim klišeima do potpuno liberalnih stavova po mnogim aktuelnim pitanjima.

Jedan od aktuelnih problema je i pitanje imigranata, koje u pesmi “Danny Nedelko” Talbot naziva svojim najboljim prijateljima.

“Great” pokušava da odgovori zašto je toliko mnogo ljudi u Britaniji donelo, po njima pogrešnu odluku i glasalo za Brexit.

“I’m Scum“ je udarac na klasnu podelu u britanskom društvu „/ I'm minimum wage job / I am a mongrel dog / I'm just another cog / I'm scum / „ jasno ističu stereotipe kojima mnogi britanci iz siromašnijih klasa podležu.

U „Never Fight a Man With a Perm“ Talbot se osvrće na svoju mladost, za koju kaže da nije ponosan. Svoje nasilno ponašanje naziva refleksijom društva kojim je bio okružen ali i stalno pristunim osećanjem dosade i beznađa iz kojeg se rađa nasilje.

Preporuka

share

share